Кад је обнављана Србија

Тempus et meum ius 1)

Династија Обреновић је, почевши од свог судбоносног доласка на
српски престол до трагичног одласка у историју, пленила паж-њу
не само наше већ и светске јавности 2) . Међутим пажња света се
увећала од убиства последњег Обреновића. У Холивуду су снима-
ни филмови 3) , а многобројне књижаре по Европи продавале су
велики број дела посвећених овој тематици. То је све трајало и
између два рата, али је после “Другог Великог рата” пажња почела
да јењава.
У фебруару 2003. године створена је Државна Заједница СЦГ.
После више од 80 година, заборављено и поништено, име Србије
се враћа у банкарство, диполоматију и трговину, као име међуна-
родноправног субјекта.Годину дана касније враћају се симболи
Краљевине Србије. У мају 2006. године распала се државна зајед-
ница... Али ко је то створио модерну Србију, која постоји већ два
века? Ко је био обновитељ српске државности, и шта говоре доку-
мента и књиге, покушаћемо да наговестимо у овом кратком чланку.

Легенде и бајке
У последњих неколико година, поклопило се неколико значајних
јубилеја које је требало на ваљан и достојан начин обележити.А
како се обележавало два века обнове српске државе и подизање
Првог српског устанка? У већини медија било је присутно анти-
обреновићевско расположење. Новинари су сматрали да је најбољи
начин да се уздигне вожд Карађорђе и његов устанак тако што ће
бити умањен књаз Милош. Тако је сасвим изостављено учешће
породице Обреновић у овом устанку. Све се то уклапа у једну већ
дуго постојећу склоност да се устанак вожда Карађорђа (1804)
прикаже као устанак само Карађорђа и његових следбеника. Ова
теза уопште не одговара истини јер Обреновићи су имали вео-
ма завидну улогу у животу Србије и њеној одбрани, како пре
Карађорђевог устанка тако и после њега. Српској јавности, реци-
мо, недовољно је познато име војводе Милана Обреновића, који
је рођен у браку Обрена и Вишње, а полубратa књаза Милоша.
Војвода Милан био је један од богатијих људи у Србији из времена
пред устанак. По избијању устанка од првих је који се укључују у
борбе, а устанак је помагао и новчано. Вожд Карађорђе га је, из
тих разлога, поставио још у првом месецу устанка за војводу
Рудничке нахије. Истакао се у биткама око Јагодине 1804, Ужица
1805 и 1807, на Мишару 1806. Са великим успехом успео је да са-
чува српске положаје на Морави, у нападу нишког Емир-аге
августа 1807. После одсудне битке код Сјенице вожд Карађорђе је
команду над војском на овом бојишту препустио војводи Милану.
У јуну 1810. године, пун снаге, војвода Милан прешао је Дунав и
учествовао у боју на Варварину. Изненада, у децембру исте го-
дине, умро је напрасно у Букурешту. Једно од првих питања ко-
је се поставило јесте како да тако знаменити српски војвода умре.
У народу је остала прича, како је војвода Милан погинуо у боју,
али како је, ето, убијен с леђа. Иако је ова прича, као и многе су-
протна чињеницама, она ипак одражава сумњу народа да је вој-
воду Милана убио неко по наређењу српских власти. Сам војвода
Милош Обреновић тврдио је да је његов полубрат отрован.
Војвода Милан је својим јунаштвом стекао изузетан углед и сла-
ву у народу, а његови велики успеси помутили су славу тадаш-
њих вођа устанка, те и самог вожда. Зато, после неколико вели-
чанствених победа, војвода Милан бива послат у Букурешт на
преговоре, уз образложење да ће Србију боље бранити својом
дипломатском вештином. Јован Ристић, историчар и политичар,
такође је тврдио како је војвода Милан отрован. Међутим, ова
чињеница није још увек потврђена. Премда постоји још један
догађај који указује на убиство. Пре десетак година, земни остаци
бојводе Милана су из Румуније премештени у Србију. Тада су све
дневне новине објавиле како ће се, коначно, у најкраћем року,
извршити испитивање моштију и научно доказати да ли је заиста
отрован или не. Саопштење је до данас изостало.
После смрти свога полубрата војвода Милош пао је у неми-
лост власти. Клеветан је, исмеван, понижаван и изолован. Убрзо
долази до слома српског устанка, вође устанка се повлаче, али
не и војвода Милош. Негде код данашњег Обреновца, војвода
Милош среће Јакова Ненадовића, који га је позвао да са њим
побегне у Аустрију јер ће за неколико дана пасти и Београд, на
шта му Војвода Милош одговора: “Кад моју стару мајку, жену и
децу разгазе Турци, што је вајде да и ја сам живим? Доста је браће
изгинуло војујући са мном; право је да погинем и ја, ако другојачије
нема живота. Него ја идем у народ, па како њему буде, тако и
мени...” Управо се у овим речима види одговорност према народу,
коју је имао књаз Милош. Он остаје са истим тим народом који је
и позвао на устанак против Турака. Желео је да са народом дели
и добро и лоше.
Тако је наговештена владавина Милоша Великог (прва влада
1815-1839, друга влада 1858-1860) који је обновио српску државност,
под ким је једини пут удвостручено становништво и који је са-
градио и обновио највећи број цркава и манастира од свих
владара у новом веку. Књажева владавина заслужује посебан
осврт.

Како се прославља Књажев устанак?
Још занимљивије је како се не–прославља устанак књаза
Милоша. Године кад се навршило 190. година од Таковског
устанка, о овом значајном догађају готово ниједне новине нису
донеле ни најмању нотицу. Држава је обележила овај устанак
тако што је обновила, већ дуго времена запуштени Конак кнеза
Милоша. На отварању је беседио Небојша Дамњановић, испред
Музеја. Његова историјска беседа је упознала многе са животом
књаза Милоша. Управо је, дакле, овај господин, на прави начин,
обелоданио историју прве половине XIX века.

Касапљење књаза Михаила
После абдикације књаза Милоша 1839. године на престо Србије
дошао је књаз Милан Обреновић, првенац књаза Милоша и кња-
гиње Љубице, који је владао само месец дана, јер је умро од ту-
берколозе. Данас почива у цркви Светог Марка, у истој гробници
са последњим Обреновићима. Важно је истаћи да је 1903. године
његов гроб раскопан. Са прста му је скинут залатан прстен јер су
завереници били среброљубиви. После Милана на престо Србије с
тупа књаз Михаило. У његовој гарди се налазио и млађи Кара-
ђорђев син, Александар. Три године после одласка књаза Мило-
ша, књаз Михаило је збачен са престола, а његово место преузима
књаз Александар. Књаза Михаила су протерали тако што су га
ставили на обичан сплав и одгурнули у правцу Земуна, тако да
он сада одлази у европске престонице и постаје један од нај-
просвећенијих Срба тога доба. Владавина књаза Александра и
уставобранитеља, произвела је у народу велико незадовољство.
Сазива се велика скупштина о Светом Андреји 1858. године и та-
да је одлучено да се на престо врати књаз Милош. Након ове две
последње године Милоша Великог владар постаје књаз Миха-
ило, који је одмах својим реформама почео да уводи Србију у
западноевропске токове. Као просвећени владар, он је изузетно
неговао културу. Већину уметника лично је помагао. Ђура Јак-
шић је неке од најлепших песама управо спевао о књазу Михаилу.
Готово да се и не спомиње да је његовим новчаним средствима
подигнуто Народно позориште у Београду, али и да је био ини-
_________________________
1) Tempus et meum ius, или по новом: Tempus et meum jus, девиза је
династије Обреновић. Њен превод гласи: Време и моје право,
приписује се књазу Михаилу, а највише је употребљавана под
Обреновићем Петим. Приликом протеривања из Србије 1842. године,
на пристаништуКњаз Михаило поручио је пријатељима и издајицама
династије Обреновић и Србије: Време и моје право погинути неће.
Девиза се налазила и на застави Двора, где је била исписана на
српском језику, ћирилицом. На гробу књаза Михаила, у Саборној
цркви, она је исклесана на латинском језику (Tempus et meum jus).
2) Constantin Dumba, Dreibund und Entente Politik, Wien 1931; F. Gerard,
A king's Romance,London 1903; Chedomille Miatovich, A Royal Tragedy,
London 1917; Angelo Permice, Origine, Sviluppo ed evoluzione storica delle
nazioni balcaniche, Milano, Hoepli,1915.
La reina fatal, Emilio Zorzi, 1943, Argentina, ediciones Morata; Не би
требало заборавити наше познате савремене историчаре и њихова
дела: др Сузану Рајић, др Ану Столић и др Радоша Љушића..
3) Најпознатији холивудски филм је A woman commands, из 1932.
године, у коме су глумили прослављени Basil Rathbone и Pola Negri,
сценаристкиња је била Thilda Forster; занимљиво је да је овај филм,
због великог интересовања,имао и европску верзију, на немачком
језику, чији је наслов био Um eine Fürstenkrone. Обе верзије режирао
је Бечлија Paul Ludwig Stein, који се специализовао за романтичне и
породичне комаде, обично са женском перспективом.