Кад је обнављана Србија

стир Хиландар предстваља, међутим, круну његовог рада 6) . После
великог пожара манастир је запао у велике дугове, претило је да
манастир пређе у руке Бугара и да доживи исту судбину као и
други српски манастири у Старој Србији. Вапај средишта српске
духовности краљ је чуо и у пролеће 1896. он се упутио на Свету
Гору. Отплатио је све дугове, а у његову славу тада је подигнута
чесма као знак захвалности. Том приликом поклоњен му је нај-
старији докуменат писан на српском језику: “Мирослављево је-
ванђеље”. Схватајући важност овог документа, он је улажући ве-
лика средства успео да омогући да се изради фототипско издање
у Бечу. Краљ Александар је узео озбиљног учешћа и у изградњи
оба храма Светог Саве на Врачару. У пројекте за изградњу вео-
ма се посветио, а и сам је дао велика средства. Те исте 1896 био је
још један значајан догађај. У Београду је приређена прва филм-
ска пројекција на Балкану којој је присуствовао и краљ. Очаран
филмом он је Андреу Кару, огранизатору пројекције, као “надо-
кнаду за улазницу”, послао велики новчани износ. И поред све те
његове образованости, личност му остаје и до данас нерасветљена.

Омражена краљица Драга Обреновић
Неизоставни део историје краља Александра је и његова супруга
краљица Драга. Мало ко је спознао право лице ове жене и вели-
ки значај који је она имала за Србију. Колико ми њу данас несвесно
омаловажовамо, најбоље се види на примеру погрешног имено-
вања. Скоро увек је то Драга Машин, а појављује се чак краљица
Драга Машин?! А ко је она заиста била? Унука је војводе из Другог
српског устанка, Николе Милићевића, који је, по наговору књаза
Милоша презиме променио по месту из кога је потекао, Луњевица.
Још пре Карађорђевог устанка, он је био један од најпознатијих
сточарских трговаца и веома имућан човек. Учествоваоје у оба
устанка и свесрдно их новчано подржавао, тако да се полако и
истопило његово велико богатство. О познатој скуштини 1858.
године, предложено је било да се Никола Луњевица прогласи за
Књаза. Он је то одбио саветујући да се књаз Милош врати. Панта,
његов син, имао је такође великих заслуга. Био је начелник више
општина по Србији, а према неким документима и први градона-
челник Београда. Деца његова су: Драга, Христина, Никола, Ни-
кодије, Ђурђина и Војка. Драга је веома млада уписана у “Виши
женски завод” који је и завршила. Овде је научила два страна је-
зика, а према ретким записима из тога доба, била је веома вредна
и марљива ученица, и показивала је посебног талента за учење
језика. Највише су јој пријали часови књижевности. Веома рано
показала је и литерарни таленат. Почела је да пише, преводи, али
под псеудонимима. У то време бракови још нису склапани из љу-
бави, и тако се Драга удала за много старијег Светозара Машина.
Њихов брак није дуго потрајао. После мужевљеве смрти Драга је
морала отићи из куће Машин. Његов брат Александар, заљубљен
у Драгу, истерао ју је јер није одговорила на његове понуде. Тада
настаје најтеже доба за породицу Луњевица јер, после смрти
оца, а убрзо и мајке, Драга је остала у кући једина која је могла
своју млађу браћу и сестре да издржава. Тада започиње њен да-
ноноћни интелектуални рад. Преводила је са више језика, те се
да закључити да је била полиглота. Од малобројних дела које је
објавила под својим именом, свакако се издваја, Частан лопов
Достојевског. Најмање су позната њена ауторска књижевна дела.
Према једном усменом извору, сам Богдан Поповић је рекао да
смо у краљици Драги изгубили најталентованију српску књи-
жевницу поред Исидоре Секулић. Данас остаје неколико дела за
која може само да се предпостави да су Драгина. После неколико
година од Светозарове смрти, краљица Наталија зове Драгу за
своју дворску даму. Тиме престају сви њени финансијски про-
блеми. Неки извори наводе да је била чак и образованија од кра-
љице Наталије. Као њена дворска дама, имала је прилику да се
упозна са многим значајним људима, али и са дворским и ари-
стократским обичајима тадашње Европе. Поред очувања аристо-
кратских обичаја на двору, она је увела и обичај држања великог
поста, односно литургички живот.

Љубав Драге и Александра
Свакако да је љубав ово двоје људи, једна од најнеобичнијих по-
јава наше новије историје. Међутим, да ли би без ове везе живот
краља Александра и Србије био другачији, остаје још да се утврди.
Већ приликом прве Александрове посете мајци у Бијарицу, изме-
ђу Александра и Драге јавиле су се велике симпатије. То се овако
може тумачити. У то време Краљ је био веома разочаран политич-
ком нестабилношћу у Србији. Готово сви политичари су били
грамзиви, непоштени, лажљиви и среброљубиви. Драги је њено
звање представљало највећи успех у животу, зато је краљу и при-
ступала са великом захвалношћу и пажњом. У часу своје женидбе,
пријатељу Вукашину Петровићу, краљ је казао да је прво приметио
њену скромност и поштење. Драга је, иначе, рођена у време тешко
по њену породицу, васпитавана у духу љубави према отаџбини
и побожности. Међу њима се прво створило пријатељство. Краљ
се са њом дописивао, јер му је она давала велику снагу, касније се
то претворило у праву љубав. Треба истаћи да Драга никада није
желела да постане краљица. Она је пристајала на то да га уведе у
свет љубави, али јој се уздизање на тако висок положај чинило
неприродним.

Политика последњег Обреновића
Краљ Александар постао је владар у једном од најнестабилнијих
времена у Срба. Чињеница да се приближавало време када ће
Срби моћи да ослободе све поробљене крајеве, налагала му је да
створи национални програм. Сматрао је да је прво потребно да
ослободи најугроженије Србе. Зато је почео се великом акцијом
на југу и на истоку Балканског полуострва. Сматрао је да Србији
треба да припадне цела Стара Србија, која данас обухвата Космет
и Вардарску долину. Крајем XIX века појачава се погром над
Србима. Ово питање толико је опседало Краља да често ноћу није
ни спавао него размишљао о томе како да заустави покоље. Про-
тестна писма слана су свакодневно међународној јавности, а на
иницијативу краља Александра сачињена је прва “бела књига” о
злочинима Арбанаса над Србима. Међутим, да би ова политика
давала резулатате, требало је прво показати светској јавности да
је Србија озбиљна држава. Једини начин да се то покаже било је
стварање јаке војске па зато краљ Александар и позива свога оца,
који је имао више искуства, да би му помогао у тој замисли.Та-
да се ствара јака војска која је касније однела велике победе. Гово-
рећи о томе ко је победио у I светском рату војвода Мишић је
рекао да су то победе Обреновића и српског народа. Последњих
неколико месеци своје власти, краљ се озбиљно припремао да
нешто учини у Старој Србији. Војска се припремала за рат, а на-
род за мобилизацију. У прилог томе иду и бурни догађаји с про-
лећа 1903. У Бугарској пада Доневљева влада, а један од разлога
је и немогућност склапања српско-бугарског војног споразума.
У Солуну Бугари огранизују бомбашки напад на више делова
града. Зграда Отоманске банке, скоро је разорена, а међу настра-
далима је и немачки конзул. У Косовској Митровици један Алба-
нац убија руског конзула Григорија Степановича Шчербинова. Не-
пријатељима Србије, једина могућност да спрече ослободилачки
рат, била је да убију владара и изазову нове пометње и немире у
Србији. За тај подухват они су нашли једну политичку мањину
у Србији. Још од оснивања политичких странака у нас, настаје
велика међусобна нетрпељивост. Краљ је од свога доласка на власт
покушавао да помири Србе. Готово да је сваки други његов говор
почињао или се завршавао са: Ја сам свакоме Србину пружио ру-
ку помирења. Непријатељима Обреновића и његовог оца он је
био спреман да опрости, уколико су били спремни да раде за
добро Србије. Многи су ово руку прихватили, али су остали и
они који то нису учинили. Та мањина, не баш тако угледна, била
је, ипак, веома моћна. Од изостанка порођаја краљице, они виде
могућност и да оборе краља. Данас је доказано да краљица Драга
није имала намеру да подмеће децу или нешто слично, већ да је
њена трудноћа била уображена. У медицини је познато ово стање
када жена из превелике жеље за потомством себе убеди да је
трудна, а притом и поред непостојања плода она има физичке
знаке бременитости. Ова мањина, међутим, почиње да протура
гласове по чаршији како је краљица хтела да подметне дете или
да прогласи свога брата Никодија за наследника. Ове гласине, у
потпуности нетачне, народ су додатно узнемиравале. Последњих
дана марта 1903. године завереници су успели да изрежирају
народне демонтрације којима су желели само још додатно да
узбуркају духове у српском народу.
_________________________
6) О томе колико је Драга пристајала и била слична Александру говоре
и њена доброчинства: за подизање споменика Војиславу Илићу на
Калемегдану заложила је, чак, и свој веренички прстен.