29.
Видан Богдановић

Кад је обнављана Србија

Мајски преврат
О овоме догађају готово да нема Србина који не зна, а како је то
тобоже изгледало, а о важним појединостима и данас се упорно
крије. Веома се прикрива чињеница да су завереници бајонетима
и сабљама искасапили краља и краљицу. У поноћ 7) краљевски пар
је отишао на починак. Краљ је из џепа извадио икону свога крс-
ног свеца и целивао је, а затим се молио пред иконама у спаваћој
соби, којих је било око десетак, док се Краљица молила још пола
часа у суседној соби 8) . Око један сат двор су напали завереници.
После два сата лутања, већине пијаних завереника по Двору, про-
нашли су краљицу и краља који су се крили у тајној одаји. У че-
тири сата изјутра, око 20 завереника, нашло је краља и краљицу.
Према аустроугарском извештају, краљ је био осоран и подсетио
је заверенике на заклетву. А према другом извештају краљ и кра-
љица држали су се достојанствено. Краљ заусти да каже Презирем
вас, али га меци прекидоше. Краљица је била загрлила Краља и
трудила се да га својим телом заштити од куршума. Она паде, а
убрзо и краљ. Био је још при свести, а Краљица је и после десетог
метка давала знаке живота. Завереници су им скинули сву одећу.
Затим су Краљу одсекли прст како би му узели бурму и друго
прстење, а затим тестисе (што указује на малоазијске прсте). Рас-
порише га од учкурука до грла. Бацише га кроз прозор да како би
војска, која је у то време пристизала да га одбрани, видела да га
више нема. Краљ је био жив и када је пао кроз прозор. Чедомиљ
Мијатовић у својој књизи Royal Tragedy 9) наводи како је краљу, од
силине пада, испало једно око и како му је била смрскана лобања,
али још је био жив. Андре Бар наводи како је краљ шкрипао зу-
бима, а Чедомиљ како је рукама по земљи гребао. У том је стигао
Петар Мишић, који је каснио, и нареди да се испали још један
плотун на краља. И тек тада је он издахнуо. Краљица је била још
неко време горе. Александар Машин, брат њеног првог мужа,
одсекао јој је леву дојку. Други завереници започели су масакр.
Распорили су је потпуно, извадили јој црева и материцу, уз ре-
чи Где је твоје теле, стоко једна! Завереници су посебан бес по-
казали при сечењу краљичиних груди, бутина и материце. Била
је сва искасапљена. А била је и засечена сабљом по лицу од ува до
доње вилице. Машин јој је затим набо на сабљу у стомак, и тако је
са сечивом у међуножју бачена кроз прозор. Петар Мишић је на то
рекао: Е ову дроцу сам ја некада имао за пет динара. А затим је и
он почео да је удара чизмама. Краљица је била сва избодена. И ко
је после долазио да је види од завереника, желео је и он да забоде
сабљу у њу. (Овако наводи новосадска радикалска “Застава”) Је-
дан извештај потвруђује да су краља и краљицу раскомадали,
али и додаје да су завереници по граду јуришали са краљичиним
међуножјем, вагином 10). После оваквог стравичног чина иживља-
вања над телима мртвих владара Србија се нашла пред осудом
светске јавности. Готово су сви амбасадори напустили Србију и
започели “дипломатски штрајк”. Употпуности је срозан углед
Србије. Није се, дакле, више ништа могло да учини за Србе на
југу који су готово свакодневно на исти начин касапљени. А ко су
били заверенци? Око стотину млађих официра, из официрског
кора који је тада бројао неколико хиљада људи, и око десетину
пропалих српских политичара.Дакле, једна друштвена мањина
која је променила ток историје Србије. Колико је сам народ био уз
краља и владу, говори податак да су на изборима одржаним само
десет дана пред преврат победиле владине листе, и то убедљивом
већином. Дакле, ни српски народ ни српска војска, као такви, не
могу се сматрати вољним ни одговорним за преврат.

Судбина белог орла са мачем
Један од главних разлога за пропаст Карађорђевог устанка, књаз
Милош је видео у томе што нису биле испуњене народне жеље,
а које су изневерене у том смислу што је устанак имао више хај-
дучког него државотворног у себи. Књаз Милош се трудио да у
потпуности оствари жеље народне. Један од најбољих начина ви-
део је у увођењу државних симбола. Инсистирао је да грб илити
знамење 11) буде са плаштом који је тада важио за ознаку Царства.
Истицало се то да се Србија обнавља, а не ствара, те да је то
уствари држава Немањића. Краљ Милан придодао је знамењу бе-
ле орлове. Знамење је још имало и мач, а у крсту су биле уписане
године 1389 и 1815. Обреновићи су дакле желели да истакну да се
држава коју граде, успоставља на темељима постављеним још у
средњем веку. А да ли су то смели да тврде? Србија је на почетку
деветнаестог века била једна турска провинција, колонијалног
статуса, у којој су зидане зграде биле реткост, у којој скоро да
није било образованог нити грађанског становништва, у којој
је већина путева била из средњег века, једном речју - запуштено
парче земље на коме се готово ништа није градило. А шта почиње
са доласком Обреновића на власт? Срби добијају државу која се
убрзано развија: граде се путеви, железница и плаћа школовање
студентима на угледним универзитетима у иностранству. Оства-
рити овако велики подвиг за мање од једног века у народу није
остало незапажено. Приликом посете краљевског пара 1901.годи-
не манастиру Студеници, епископ жички Сава је рекао да је про-
дужење “немањићке династије у лицу благословених Обреновића”
коначно дочекано. Застава Двора Обреновића била је тробојка са
белим орлом и мачем и уписаним годинама 1389-1815. Сама зграда,
Конак, у којој су искасапљени последњи Обреновићи имала је на
врху фасаде, готово идентично знамење. Те крваве ноћи једна
застава са Двора је бачена, док је друга спаљена. Конак је годину
дана касније срушен. У месецима после превата чињени су вели-
ки пристици на државотворне и обреновићевске породице.
Притисци су били у форми претњи, али и отпуштања, јавног
понижавања, па и убистава. По до сада непотврђеним подацима,
завереници су убили између 200 и 1700 угледних грађана Србије.
Међутим, српски народ се бунио против оваквих недела. Орга-
низовани су скупови и покушавало се да се краљеубиство осу-
ди. И до данас ово је једино убиство владара у Србији у коме уби-
це нису окривљене. Ако се данас суде и осуђују убице Ивана
Стамболића и др Зорана Ђинђића, зашто се не поведе процес за
magnicidium завереницима од 29. маја 12) ? Сваки агресор на Срби-
ју, у објашњавању свог напада на нашу земљу, називао нас је кра-
љеубицама, од Адолфа Хитлера до последњих силника с краја
двадесетог века. Због чега ми Срби трпимо да нам на леђа стављају
тешки крст који није наш? Нити су српски народ, својом вољом,
нити славни официри, нити угледни политичари, починили
злочин убиства миропомазаника Божијег. Овај злочин учинила
је једна мањина, која иако данас није међу живима, треба да буде
суђена за своје страшно дело, највише због нас и наше будућности.
Завереници су у Србији гушили све слободе 13) , а онда је недовољно
спремну увели у рат у коме је неколико милиона Срба изгубило
животе. Осуђивањем завереника, осудили бисмо и њихова дела
чије сурове последице осећамо до данас. Ако данашња власт ус-
ваја обележја Обреновића, онда је и њена света дужност да
одбрани пред историјом ову светлу кућу. Уосталом, зар судбина
белог орла са мачем не символише најбоље и нашу судбину?
Уистину права тековина преврата, јесте укидање политичке во-
ље исконски самоорганизованог српског народа ради његовог
претварања у дириговану масу 14) .
_________________________
7) У ноћи 28/29. мај, по старом календару, односно 10/11. јуна, по
садашњем, искасапљен је српски краљевски пар.
8) Своје болно сведочење о овим последњим часовима краљице и краља
дао је њихов лични собар који је једини присуствовао њиховој
сахрани. И приликом ископавања моштију краљевског пара 1942.
Године био је позван ради утврђивања идентитета. И тада је јецао
од бола.
9) Ово дело превео је потписник, В.Б., на српски језик и ускоро ће се
наћи у штампи.
10) Још потресније сведочење о овом догађају дао је Лаза Костић у својим
извештајима француском Le Temps.
11) Српска реч знамение, била је у употреби до прве половине XIX века
када је замењена туђицом грб.
12) Двојица истакнутих народних посланика, Живојин Рафајловић и
др Живојин Перић, правник, повели су акцију да се правно осуде
завериници, али је она пропала после убиства Милана Новаковића
1907. године.
13) Најочигледнији пример је лист За Отаџбину, који је уређивао Милан
Новаковић, који се борио за повратак уставности и владавине закона.
Лист је безброј пута забрањиван, а његов уредник, Милан Новаковић
мучки је убијен у затвору 1907. године. Иначе штампање овог листа
биће обновљено ове године.
14) Владимир Тржецјак, шеф руске царске обавештајне службе, Охране,
за Балкан, сачинио је кратак извештај руском Цару Николају
Романову. У овом извештају, он је описао крваве догађаје у ноћи 28.
на 29. мај, али и новонастале околности и могући развој догађаја у
будућности. Ако новоизабрани краљ Петар не казни оштро кривце, и
не ода дужне почасти остацима краљевског пара, догађаји у ноћи 28.
на 29. мај биће само почетак даљих крвавих историјских преврата у
Србији, закључио је Тржецјак.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ]

Слични текстови


Радоје Радојевић
“Српска прича”
коначно испричана

Божидар Трифунов Митровић
Две цивилизације у Европи

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026