Чињеница да АПЕЛ са 14.643 потписа представници верног наро-
да до данас нису успели да уруче ономе коме је упућен, показује
реално стање црквено-административног поретка у СПЦ, које је
већ годинама неродовно и заснива се на узурпацији власти неколи-
цине епископа, који су себи дали за право да говоре у име црквене
пуноте. Презир који они показују према верујућем народу Божијем
довољан је доказ да је за њих хришћанство пука апстракција и да се
њиме служе само када је потребно остварити вољу за моћ.
Иначе, овај Апел је, поред великог броја верника, потписао и
низ угледних српских интелектуалаца (списак потписника доно-
симо у прилогу), који су тиме ставили до знања да препознају беза-
коње и безаконике и да им интелектуално поштење не дозвољава
да у овим судбоносним данима за Српску православну цркву оста-
ну по страни. Од тога како ће вапај верног народа Божијег бити
примљен у врху СПЦ зависи много шта у нашој, не само црквеној,
будућности.
Сваког дана од 15 до 20 часова испред Патријаршије, у орга-
низацији иницијативногодбора Светосавског народног покрета,
верни народ Божији покушава да уручи ово писмо надлежнима.
Придружујући се њиховим хришћанским напорима, ми се нада-
мо да ће епископат СПЦ коначно смоћи светосавске одговорно-
сти да се на прави начин огласи и црквени поредак врати у редов-
но стање.
Уредништво “Борбе за веру”
+++
Списак српских интелектуалаца потписника Апела Сабору
Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић
Др Марко С. Марковић, теолог и књижевник
Проф. др Србољуб Живановић, директор Европског института за
проучавање древних Словена у Лондону
Проф. др Љубомир Протић
Проф. др Вера Бојић, професор Универзитета
Тиодор Росић, проф Универзитета и књижевник
Љубица Милетић, књижевница
Милорад Ђурић, књижевник
Ангелина Марковић, правник
Предраг Р. Драгић Кијук, књижевник
Душко М. Петровић, књижевник
Владимир Димитријевић, књижевник

“Сав Сабор рече: …сагласношћу свакога посебно
и свију укупно мора се чувати црквени поредак.”
(2. правило Картагенског сабора)

Писмо подршке групе српских интелектуалаца епископу Артемију

Одлучили смо да објавимо ставове ретких српских интелектуала-
ца, који још увек имају осећај за етику и нису квинслизи, о стању
у последњим националним институцијама у Србији, у које народ
традиционално има највише поверења.
И чин одсецања глава својим првацима у Србији је традицио-
налан. Традиционалана је и методологија по којој се то ради. Вели-
ка Порта Великог Окупатора прогласи њему најпоузданијег кнеза
за Обер-Кнеза који спроводи све Окупаторове наредбе, а и оне ко-
је му се не наређују, само да би постао Наследни Кнез. Он се огра-
ди својим Делијама Главосечама који сваки отпор, сваку буну про-
тив окупатора у крви угуше, Вожду главу одсеку, дају је провере-
ном касапину да са ње кожу одере, осоли и уштави, проследе по-
узданом ћурчији да је попуни памуком и сламом а онда најбржем
Tатарину да је понесе Падишаху на својој кобили, у зобњици, са
умиљатом поруком:
За верност нашу можемо посведочити Султану и Дивану:
1. Одсечена је глава Врховног Вожда Велике буне у Србији;
2. Да смо сваког одметника у све време примирја свагда ухвати-
ли и Везиру у руке предавали;
3. Ево сада нјглавнија ствар од које је на нас највећа сумња била,
свршили смо. Вождову главу преко превисоког делвета шаљемо и ти-
ме засведочавамо да се наш народ више ни у каквој прилици побу-
нити неће, само ако рахатлук има буде.
До овог писма се дошло крвавим знојем: одсецањем глава зна-
менитих вођа Устанка, стезањем омча око Епископове глава, за-
масима Кумове секире, Касапиновим страхом и дрхтањем, Чурчи-
јиним шминкањем и Татариновим галопом.
Проблем је сада што се у актуелној Србији све ја л’ облизнило,
ја л’ утуцетало, ја л’ утисућетало… Порте су две, два су и обер-кне-
за (један световни, други духовни), окупатора је 19, дивана педе-
сетак, главосеча-делија на хиљаде, а одсечених свето-кнежевских
глава на туцета. Није лако заситити Двоглаву Аждаху и њених
19 копилади.
Застарелим архетиповима осавременили су имена: Порта –
“Департмент” и “Унија”; дивани – “амбасаде”; санџаци – “чланице”;
главосече – “сорошевци”, татарске кобиле – “Владини специјални
авиони”…
Новина је и то што актуелни српски обер-кнезови непрестано
испоручују српске главе Порти евро-атлантских интеграција, а за
узврат не добијају ни колико њихови претходници од Падишаха.
Толике главе српских устаника не може им пренијети Татарнн у
зобњици, на бедевији, до Двоглаве Аждахе и њене копилади, него их
котрљају специјалним авионима. Пишу и они додворничка писма
уз сваку испоручену главу и папагајски понављају: –“Евро-атлантске
интеграције немају алтернативу”. А Двоглава Аждаха, после сваке
примљене главе српских устаника, одсеца део по део свете српске
земље. Стари главосеча котрљао је главе и кнезова и владика српских
на серџадама везира и падаишаха, али је сваком главом проширивао
Србију за по једну нахију, а нове главосече олако одсецају и српске
главе и српске земље и проширују српско безнађе.