Иво Андрић
Кад човека напусти сунце његовог завичаја, ко ће му посветлити на путу повратка
Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али
начин на који ћемо догађаје поднети зависи у доброј мери од нас
самих, дакле на то треба трошити снагу и обраћати пажњу.
Није највећа будала онај који не умије да чита, него онај који мис-
ли да је све оно што прочита истина.
Живот је стање активности које стално тежи ка смрти и прими-
че јој се лагано и поступно; а смрт је решење те дуге болести која
се назива живот.
Важно је колико човек има од живота и шта у животу начини од
себе, од своје средине и свога потомства.
Није најгоре што се пати ни што се умире, него што се стари, јер
старење то је патња без лека и наде, то је смрт која траје.
Једног дана све ће бити добро, у том је наша нада.
Ђаво попут крви кружи кроз људско тело.
Кметово је да ради а агино да га пази, јер и травка треба и росу
и косу.
Врлине једног човека ми примамо и ценимо потпуно само ако
нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и
склоностима.
На крају, на правом и коначном крају, све је ипак добро и све се ре-
шава хармонично.
Младост се не задржава код сећања нити остаје дуго при истим
мислима.
Кад човека напусти сунце његовог завичаја, ко ће му посветли-
ти на путу повратка.
Ја још нисам видео да је неко кога су добро истабанали то забо-
равио, али сам сто пута видео да људи заборављају и најлепше
савете и поуке.
Толико је жива код слабог човека потреба да се вара и тако не-
ограничена могућност да буде преварен.
Победниково лице је као ружа.
Кад се човек у својим мислима измири и спријатељи са једном
ствари, онда пре или после почне за њу да налази потврде и у
стварности.
Коментари