Милан Радуловић

Зле речи о Србима и зла чињења Србима

“Зауставите Србе. Одмах. Заувек”.
(Маргарет Тачер, бивча премијерка Велике Британије. “Њујорк
тајмс”, 4. мај 1994)
“Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу”.
(Босиљка Мишетић, потпредседница хрватске владе, на конферен-
цији за новинаре, коловоз 1995)
“Нема мира док Србија не буде војно поражена”.
(Срђа Поповић, адвокат, потписник захтева светских интелектуа-
лаца за бомбардовање Београда, у изјави за загребачки “Глобус”,
октобра 1994)
“Суштински узрок сукоба јесте идеологија етничког чишћења ко-
ју је обновио господин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990.
објавио Меморандум”.
(Жак Делор, бивши председник ЕУ, изјава на француској телеви-
зији, маја 1994)
“Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда
разбојника и убица”.
(Јохан Фриц, директор бечког дневника “Ди Пресе”, директор
Међународног института за штампу)
“Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН
резолуцијом да сноси читав терет репарација”.
(Јосиф Бродски, руски јеврејски песник–дисидент, нобеловац, у
дневнику “Интернешенел Хералд Трибјун”, 5. августа 1993)
“Срби су дводимензионалан народ с тежњом ка простаклуку…
Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопа-
ки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу”.
(Сер Питер Јустинов, глумац, амбасадор УНЕСКО-а, “Европља-
нин”:, 10. јун 1993)
“Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске
националне поезије”.
(проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара
Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Ти-
бингену, 1997)
“Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што могу
захвалити свом словенском пореклу”.
(Франсоа Кремио, припадник француских снага СФОР-а, 19. фе-
бруара 1994, “Република”, мај 1995)
“На несрећу, нисам побио све Србе”.
(Томислав Мерчеп, у говору на конгресу Хрватске пучанске ст-
ранке, “Ферал Трибјун”, студени 1995)

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ]

Слични текстови


Петар Милатовић Острошки
Куда срљаш, Србо-Еуробе?

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026