Вјекослав Вукадин
Има тренутака…
Има тренутака када човек хоће
а не може да говори…
Држим у рукама часопис
“Људи говоре” који ми је послао
Предраг Драгић Кијук…
Руке подрхтавају
Глас се скаменио
Ћутање поцрнело
Какво је време трен
У коме се изусти
Хвала
И вечно чека одговор
Рећи Предраг…
И помислити на увек истог човека…
Да ли се судбина може разумети
И другачије…?
Слободан у леденом дану
У коме знам ко је та звезда
И тај бескрај
Коментари