Владика канадски Георгије

Предраг Р. Драгић Кијук

Књижевник, аутор бројних студија и есеја, приређивач и аутор
преко двадесет књига.
Сачинио је обимну и детаљну антологију “Средњевековна и
ренесансна српска поезија од 1200. до 1700. године”.
Инспирисан овом књигом, најпознатији савремени британски
композитор класичне музике, Xон Тавнер, компоновао је дело
“Посланица љубави”.
Најзначајније Кијуково дело је као приређивача и главног уред-
ника обимне грађе у двотомном издању под насловом “Catena
Mundi” или “Васељенске вериге”, која представља истинску ду-
ховну енциклопедију прецивилизацијског, првоцивилизацијског,
преисторијског и посебно христијанског српства. Да је само то
урадио, било би неизрецив допринос српској култури.
Интернационални биографски центар Ст. Томас Плејс из Енг-
леске прогласио га је једним од 100 најзначајнијих слободних мис-
лилаца у свету.
Дуго година обављао је дужност главног и одговорног уред-
ника “Књижевних новина”. Остаће забележено да све време док је
он био главни уредник, сваки број “Књижевних новина” имао је
на насловној страни тему Косово. Са његовим одласком ова тема
је скинута са листе приоритета “Књижевних новина”.
Својим прилозима часопису “Људи говоре”, дао је и виши ду-
ховни ниво и озбиљност целокупном листу, а свакако да је његов
лекторски и уређивачки рад огромно допринео да дело млађег
Мире Микетића “Кроз пакао и натраг” добије на свом формалном
исказу и ауторској зрелости.
Као особа Предраг Драгић, наш Кијук, био је јако топао човек,
благе и толерантне природе, скромне појаве и нарочито је доми-
нирао као човек који је умео да потре сваку своју гордост и поред
огромног знања које је поседовао и дубоке мисаоности коју је умео
да досегне својом проницљивошћу. Кијуковом смрти, Српски ин-
телект и Српство укупно, изгубило је изузетан мисаони драгуљ,
али је Небеска Србија, оно место где наши Свети чекају на сваког
од нас, да донесемо своје одговоре на њихова питања. Небеска
Србија је богатија за једну звезду ка којој младост српства треба и
има чему да стреми.
Вјечнаја памјат.

Слични текстови


Вјекослав Вукадин
Има тренутака…

Петар В. Арбутина
Над светлим гробом Кијуковим

Катарина Костић
Сећање на Пеђу Кијука

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026