Предраг Р. Драгић Кијук

Књижевник, аутор бројних студија и есеја, приређивач и аутор
преко двадесет књига.
Сачинио је обимну и детаљну антологију “Средњевековна и
ренесансна српска поезија од 1200. до 1700. године”.
Инспирисан овом књигом, најпознатији савремени британски
композитор класичне музике, Xон Тавнер, компоновао је дело
“Посланица љубави”.
Најзначајније Кијуково дело је као приређивача и главног уред-
ника обимне грађе у двотомном издању под насловом “Catena
Mundi” или “Васељенске вериге”, која представља истинску ду-
ховну енциклопедију прецивилизацијског, првоцивилизацијског,
преисторијског и посебно христијанског српства. Да је само то
урадио, било би неизрецив допринос српској култури.
Интернационални биографски центар Ст. Томас Плејс из Енг-
леске прогласио га је једним од 100 најзначајнијих слободних мис-
лилаца у свету.
Дуго година обављао је дужност главног и одговорног уред-
ника “Књижевних новина”. Остаће забележено да све време док је
он био главни уредник, сваки број “Књижевних новина” имао је
на насловној страни тему Косово. Са његовим одласком ова тема
је скинута са листе приоритета “Књижевних новина”.
Својим прилозима часопису “Људи говоре”, дао је и виши ду-
ховни ниво и озбиљност целокупном листу, а свакако да је његов
лекторски и уређивачки рад огромно допринео да дело млађег
Мире Микетића “Кроз пакао и натраг” добије на свом формалном
исказу и ауторској зрелости.
Као особа Предраг Драгић, наш Кијук, био је јако топао човек,
благе и толерантне природе, скромне појаве и нарочито је доми-
нирао као човек који је умео да потре сваку своју гордост и поред
огромног знања које је поседовао и дубоке мисаоности коју је умео
да досегне својом проницљивошћу. Кијуковом смрти, Српски ин-
телект и Српство укупно, изгубило је изузетан мисаони драгуљ,
али је Небеска Србија, оно место где наши Свети чекају на сваког
од нас, да донесемо своје одговоре на њихова питања. Небеска
Србија је богатија за једну звезду ка којој младост српства треба и
има чему да стреми.
Вјечнаја памјат.