Сунчица Денић
Изгон
Године из којих смо прогнани
ново је доба
Већ лебдимо
за простор неспремни
сакати за време
Играчи на жици
хватачи снова
Такви какви јесмо
Без палчева
руке пчеле негују
фрулу свирају
Малим се прстом куша вечност
Јерма
Јерма, Јерма
Разумем помало твоју самоћу
и гнев
Ромориш бесповратно, причаш
плачеш уз пут
одлазиш никуда
Чиме си, водо, копала и носила
затварала и отварала ране
ако не капима
Многе испусти одозго
јасика и јаблан
врба и јоргован
Липа испред похараних двора
Понајвише вековни дуд
исцелитељ монаха
нада убогих
Капи је много
Отежаће обале и ограде
Преосталу потопићеш чељад
Под пазухом, Пандора
Расу косу Пандора
Низ стрмину чудо расплетено
Сабра свет свој под пазухом
Понесе кљасте и убоге
пастире и псе
пчеле и прве зубе
Под пазухом куполе и точкове
Ноћи
Јутра кишна
Звезде скривене
Дно покрише повоји и ратници
Не види се ништа са Истока
Само суви ветар и прашина
По који кртичњак и мравињак
заборављени брлог
Не види се ништа код Пандоре
Не чује се ништа до коса
ране љуте
Вилајет
Ромиња небо над југом
забаве се гомилају
збегови
Душманину част и вериге
што поверова госту
и априлском снегу
Еј
Ко сад може веровати
да Биљана платно белеше
да Сулејмана отхранила мајка
да давори још Косово равно
Мој мејтефе
мој вечити свете
Цепају васиону птице луталице
Морско дно гњурци нападају
Капије окивају под наметом
А Биљана бели
бели и пева
ни на земљи
ни небу
Коментари