Петар Милатовић Острошки

Куда срљаш, Србо-Еуробе?

Куда срљаш Србо-Еуробе? Хоћеш у Европу са турским манири-
ма и паланачком философијом? Европа, каква да је, баш не мари
много за такве манире и такву философију. Страно јој је све то.
Не зато што је Европа крива, или заслужна за то, већ зато што
су кости твојих предака уграђене у темеље те исте Европе пред
агарјанском силом која је била нагрнула на Јевропу, којој су мо-
ра српске крви омогућила процват ренеансе и тог хуманизма,
док си ти остао у дилеми: шта је узрок, а шта последица кад је
та иста Европа заривала нож у леђа кад год јој је то одговарало
а да никоме још није одговарала по земаљским законима, али
мораће по Божијим, иако се Европа одрекла Бога, али Бог се није
одрекао Европе народа, за разлику од политичког еврократског
концентрационог логора у којем живе зомбирани и који чувају
наоружани мајмуни! Да је Бог дигао руке од таквог еврократског
концентрационог логора потврђује нам сама политичка ЕУ која
пуца по свим шавовима на: националном, економском, културо-
лошком и социјалном плану, кад је једина рентабилна европска
институција НАТО у коју пумпају све оно што доводи до држав-
них банкротстава у: Грчкој, Шпанији, Италији, Португалији,
Ирској, па кад се тај ланац около затвори незајажљива хидра ће
почети да гуши само средиште ЕУ која није парадигма културо-
лошке европеизације Немачке, већ најогољенија германизација
саме ЕУ, а у том случају, сетимо се историје, крваве ризнице зло-
чина, није тешко претпоставити катаклизмички развој! Хоћеш
ли, у том случају, Србо-Еуробе да будеш глупи галијот на туђим
лађама под тућим заставама које плове по морима невине крви по
овој белосветској помрчини?
Хоћеш ли Србо-Еуробе у ону Европу која је водила толико крс-
ташких ратова да би, уместо ослобођења Христовог гроба, сруши-
ла Византију, најдужу цивилизацију, и напунила византијским
благом: Венецију, Рим, Беч, Минхен, Париз, Лондон, Берлин…, па
и српским благом, јер не заборави зомбирани Србо-Еуробе, – ре-
несансу у Старом Расу. Срби је имају читавих 200 година пре оне
ренесансе у Италији у XV веку коју је озваничила антисловенска
берлинско-бечка историјска школа! Отвори очи Србо-Еуробе и
погледај како то опљачкано византијско, па и српско благо, сада
показују целом свету без гриже савести и трунке стида, као и што
поносно показују своја блудилишта на трговима и у парламентима!
Хоћеш ли, Србо-Еуробе, у ону Европу која већ хиљаду година
води рат против Русије, наследнице Византије и која је спречила
Русију да бар стотину година раније ослободи хришћанске на-
роде на Балкану и уопште на Истоку од многовековног ропства
под Турцима, и коју је због тога јавно проклињао Ђура Јакшић до-
викујући јој: – Крвнице!?
Хоћеш ли у онакву Европу која је започела два светска рата и
која се увелико припрема за трећи светски рат – против Русије
и Кине? Да те подсетим, Србо-Еуробе, таква Европа је, уз помоћ
оних из мрачних Луциферових лаборатија прекоокеанских, за-
почела два светска рата, искористивши Први да пошаље пошаст
комунизма на Русију и искористивши Други светски рат да Србе,
и неке друге, упрегне у јарам комунизма!
Хоћеш ли, Србо-Еуробе, у ону Европу која је с Америком, чија
је послушна слушкиња бљувала, за љубав хрватских неоусташа,
исламско-фундаменталистичких и шиптарских апостата, најчу-
довишније лажи на српски народ, приковала га на светски стуб
срама, затворила у Гулаг санкција, засула српски народ урани-
јумским бомбама, поцепала му његову најсветију тапију – Косово
и Метохију, која планира да Стари Рас буде чврста осовина Зеле-
не Трансферзале милитантног исламског фундаментализма који
има тачно разрађену стратегију даље експанзије преко целе Евро-
пе, која планира да оствари давне бечке снове о рестаурацији Ду-
навске федерације преко српске Војводине, која планира да у ис-
точној Србији заигра на крваву карту Влашког сепаратизма, да
би касније у срцу Србије, у Шумадији, Ромима из целог света буде
поклоњена територија и Ромска држава?
Дакле, куда срљаш, куда хрлиш несрећни Србо-Еуробе у за-
грљај једне такве гнусобе?
Слично си, као у Рај, хрлио у загрљај бољшевичког чудовишта,
да би се, након пола века, нашао скоро без игде ичега. И још би
се налазио у његовим раљама да се чудовиште није распало само
од себе, односно, док га нису демонтирали они исти који су га и
монтирали на словенску душу.
Слично се и сада предајеш еврократском чудовишту које ће
се ускоро распасти само од себе, а да ништа неће остати од тебе!
Јер Европа, како се сад гради, растаче нације, претвара народе у
огромно идеолошко стадо, стрпава их у yenkee melting pot, прави
од њих грдну мешавину, али без умне силе, да парафразирам
светлог Владику Његоша – будућег српског свеца!
Хоћеш ли, Србо-Еуробе, у Европу која има крваве свадбе у
Бартоломејским ноћима, која има Кристалне ноћи које и даље
трају, али их слепци код очију не виде, хоћеш ли у Европу која
сатански сада гледа у кристалну куглу и одгонета: хоће ли слепци
код очију видети да је ова данашња демократија завршни чин
колонизације?
Морам, драги и жалосни Србо-Еуробе, да те подсетим на нешто
што од тебе сви крију. Наиме, Европа народа се разевропљује
кроз привидно европско уједињење које није ништа друго до
најперфидније европско разједињење!

Pages: [ 1 ] [ 2 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026