Последња проповед

…Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Амери-
канци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље
војсковође. Но, то је у ствари материјална победа. Ту победу су
однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је
од свих победника извојевао једну много лепшу другу победу.
Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави.
Тај народ су Срби.
Ми смо их само површно познавали. Али смо такође добро
знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на сто-
тине Срба, који су бранили своју земљу, за једног нашег убијеног
војника, који је иначе представљао власт окупатора-насилника.
Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу по-
сматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна и Италијани, и
Мађари, и Шиптари, и Бугари, и … Знали смо да се овде међу нама
налази пет хиљада Срба официра који су некада представљали
елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малак-
сали, изнемогли од глади. Знали смо да код Срба живи веровање
да “ко се не освети – тај се не посвети” и ми смо се, заиста, плаши-
ли освете тих српских мученика.
Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити
са нама оно што смо ми њима чинили. Живо смо замишљали ту
драму и већ смо у страху и машти гледали нашу децу како плове
низ канализацију или их пеку у градској пекари.
Замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена,
рушење и разарање наших домова. Међутим, како је било?
Кад су покидане логорске жице и када се 5000 живих
српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су ми-
ловали нашу децу поклањајући им бомбоне, мирно разговара-
ли са нама. Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову
отџбину у црно завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики
песник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто Биз-
маркова последња реч на самртној постељи беше: “Србија”.
Та победа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе!
Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и задобити само
Срби, одгојени у њиховом светском духу и јуначким српским
песмама које је наш Гете тако много волео…
Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој
победи и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим
ову моју последњу свештеничку проповед.