Милисав Секулић
Први светски рат
Војнополитички положај Србије пред и током Првог светског
рата са приказом најважнијих догађаја по ратним годинама
Први светски рат и учешће Србије у њему (1914-1918)
Први светски рат био је и остао најдраматичнији период српске
историје и највећа прекретница у прошлости свих учесника
овог рата. Од свог почетка, представљао је највећи ратни сукоб у
историји који се до тада догодио. Завршен је учешћем 33 државе.
У њему је погинуло 12 милиона људи, а преживели су доживели
огромна материјална разарања.
Узроци овог рата су дубоки и сежу у политичку прошлост
Европе и посебно Србије. Немачка и Аустрија су више од једног
века водиле балканску политику усмерену на везивање Србије
за своје интересе. Пут на Исток водио је преко Србије. У посао
које су радиле Немачка и Аустрија умешали су се интереси Ру-
сије и још неких европских држава.
Борба сукобљених интереса крајем 19. века све се више зао-
штравала на економском и дипломатском пољу.
Доласком Карађорђевића на престо Србије 1903. године, Ср-
бија се оријентише на везивање на Русију и Француску. Србија је
оцењивана као носилац борбе против интереса Аустроугарске
и Немачке.
Повод да се нападне Србија је тражен, а није пронађен у Ца-
ринском рату 1906. и у анексији Босне и Херцеговине 1908. године.
Повод није пронађен ни у Балканским ратовима 1912-1913. године.
Добијен је акцијом босанских младића који су 28. јуна 1914. године
извршили атентат на престолонаследника Аустроугарске Франца
Фердинанда и његову супругу Софију.
Услови за агресију на Србију били су врло повољни. Србија је
тек изашла из Балканских ратова. Није била спремна за рат који
је престојао. Да би рат макар одложила, ако га није могла спречи-
ли, Србија се обратила силама Антанте, посебно Русији, тражећи
помоћ и подршку. Државе Антанте ступају на сцену са апелима да
не дође до агресије на Србију, инсистирајући на мирном решењу
постојећих проблема. Аустроугарска је била добро припремљена
за рат. Влада у Бечу донела је одлуку да се ударац Србији зада брзо,
изненада и са највећом одлучношћу. За рат су значајне биле непо-
мирљиве супротности између сила Антанте и Централних сила.
Отворило се питање нове територијалне поделе која је била у ин-
тересу пре свега Немачке, а могла се реализовати само на штету
интереса Велике Британије и Француске.
Аустроугарска је водила политику која је имала за циљ да се
докопа пута за Солун и излаза на Егејско море.
Анексијом Босне и Херцеговине 1908. године Аустроугарска је
изазвала познату анексиону кризу којом су погођени интереси
Србије и великих сила на Балкану.
Балкански ратови 1912-1913. године изневерили су очекивања
Аустроугарске. Резултати ових ратова штетили су њеним инте-
ресима на Балкану. Она је трагала за поводом да почне агресију
ка Србији јер је желела да искористи исцрпљеност Србије у тек
завршеним ратовима.
Убиство аустроугарског престолонаследника Франца Ферди-
нанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву искоришћена је као повод за
отпочињање рата против Србије и Првог светског рата. После са-
рајевског атентата дошло је до размене мишљења Аустроугарске
и Немачке. Цар Кајзер Вилхелм Други 5. јула утврђује да су услови
за отпочињање рата повољни. Сви дипломатски покушаји да се
рат спречи, пропали су. Аустроугарска је 23. јула упутила Србији
непријатељски ултиматум са роком за одговор од 48 сати. Улти-
матум који је достављен српској влади био је најсрамнији доку-
мент који је икада уручен једној независној држави. Због таквог
ултиматума, Аустроугарска и Немачка очекивале су да ће га Срби-
ја одбити.
Два дана касније Србија је одговорила на ултиматум. Прихва-
ћени су сви захтеви осим захтева да аустроугарске власти врше у
Србији истрагу у вези са извршеним атентатом.
По добијању одговора од Србије, Аустроугарска је одмах пре-
кинула дипломатске односе и истог дана наредила делимичну
мобилизацију. Три дана касније, 28. јула, Аустроугарска је објави-
ла рат Србији. То је било активирање упаљача за почетак Првог
светског рата. Русија 29. јула наређује делимичну мобилизацију.
Уследио је ултиматум Немачке којим је захтевано да Русија
прекине ратне припреме. На овај ултиматум Русија је 30. јула об-
јавила општу мобилизацију. Немачка је 31. јула упутила нови
ултиматум, на који је 1. августа објавила рат Русији и наредила
општу мобилизацију.
Немачка је од Француске тражила да се изјасни да ли ће ос-
тати неутрална у случају рата Немачке са Русијом. Није добијен
задовољавајући одговор, па је Немачка објавила рат Француској
3. августа 1914. године. Тог дана немачке снаге ушле су у Белгију.
На ово је реаговала Велика Британија. Прво је упућен ултиматум
Немачкој у којем је тражено да Немачка поштује неутралност
Белгије. Уследио је улазак Велике Британије у рат против Немач-
ке. Русија је објавила рат Аустроугарској одмах пошто је Аустроу-
гарска објавила рат Србији. Немачка објављује рат Француској и
Великој Британији. Србија 6. августа, а Црна Гора 9. августа, об-
јављују рат Немачкој. Аустроугарска је објавила рат Француској
13. августа, а дан раније (12. августа) Велика Британија објавила је
рат Аустроугарској. Следи објава рата Аустроугарске Белгији 22.
августа и Јапану 23. августа.
Тако је почео ратни сукоб чије се димензије нису могле ни на-
слутити, иако су припреме за овај рат трајале деценијама. Изби-
јањем Првог светског рата започело је споразумевање оружјем.
Споразумевање оружјем трајало је 1567 дана од објаве до краја
рата односно 1561 дан од првих до последњих борбених операција.
Историјске димензије овог рата најнепосредније изражавају
атрибути “први” и “светски”. Двадесети век човечанство започи-
ње ратом тако великих размера и последица незабележених у ра-
нијој историји развоја људског друштва. То више није рат једне
државе са другом, уз већу или мању помоћ других. То је рат на чи-
јем почетку учествује девет држава. Операције које се изводе на ра-
тишту не приводе рат крају, него га шире до неслућених граница.
То је рат са новим обележјима која су непозната дотадашњој
историји ратовања. То више никако није сукоб само оружаних
снага. Победа или пораз нису последица само величине, обучено-
сти, опремљености оружаних снага супротстављених страна. То
је рат који најнепосредније погађа становништво. Губици станов-
ништва приближавају се или изједначавају са губицима војника
у борбеном строју. Разарања и харања постају саставни део најва-
жнијих циљева офанзива и бојева.
Светске димензије Првог светског рата потврђује број држава
учесница и потенцијали који су у њему били ангажовани. Рат је
започело девет држава са 732 милиона становника, а завршило
33 држава са 1,5 милијарди становника. Ратом је било обухваће-
но три четвртине становништва света. Ратне операције извођене
су на просторима трију континента (у Европи, Азији и Африци
– укупне површине четири милиона квадратних километара) и
готово на свим океанима и морима.
Узрок избијања и вођења Првог светског рата лежи у сукобу
интереса две групације држава које без рата нису могле, једна да
сачува, а друга да освоји позиције које до овог рата није имала.
Војни савез држава Антанте (Велика Британија, Француска и
Русија) у рат улази да би сачувао позиције које има у свету. Велика
Британија имала је колонијалне поседе на преко 29 милиона ква-
дратних километара са 418 милиона становника, а Француска је
имала поседа на 10,25 милиона квадратних километара на којима
је живело 53,5 милиона становника.
Другу страну чини војни Тројни савез централних сила (Не-
мачка, Аустроугарска и Италија). Ова групација желела је прера-
споделу колонијалних поседа ослонцем на своју војну моћ.
Судбина Првог светског рата одлучена је у вођењу паралелних
борбених дејстава на западном, источном и балканском ратишту.
Ратне операције започеле су на западном ратишту (упад Немачке
у Белгију), настављене првом победом савезника на балканском
ратишту (Церска битка), а завршене потписом прве (29. септем-
бар 1918. Бугарска) и последње капитулације (13. новембра Мађар-
ска) на балканском ратишту.
Ристo Одавић
Нада српске голготе
(Избор писама српских ђака који су се повлачили са Српском вој-
ском кроз Албанију)
Пред читаоцем часописа “Људи говоре” су одломци из књиге
Ристе Одавића, “Нада српске голготе”, у којој је објавио делове
писмених задатак младих Срба и Српкиња који су прошли ал-
банску голготу и нашли се на школовању у Француској. Потре-
сне слике, мисли и сведочења најбољи су доказ да Србија почива
на крви и костима својих синова и кћери, и да њена судбина
умногоме зависи од односа према прецима.
Растанак и повлачење
Јесен 1915.
Већ се одавно небески азур Србије беше узмутио. На плавом
хоризонту наше Отаџбине беху црни облаци. Сунчеви златни
зраци тешко пробијаху ове црне облаке. Сунце беше помрчало.
Црни се орао беше наднео над Србијом и полако се спуштао.
Варварске хорде беху навалиле на наш племенити народ са
намером да га униште.
Uzes
Радомир Јакшевац, VII. р. г.
Узбуђен сјајним победама и успесима наше војске, из малена за-
појен традицијом славне прошлости нашега народа, нисам мо-
гао одолети срцу и чежњи који су ме вукли средини наших вој-
ника, који су својим јунаштвом задивили цео свет, и зато одох
својем оцу у чету, која је била према Аустријанцима код Текије,
где сам се осећао срећан и задовољан што могу и ја следовати при-
меру наших предака. Живећи међу војницима, проводио сам нај-
срећније дане.
Nice
Влад. Миловић, IV р. г.
Српски народ бежи на све стране, гоњен са свих страна. Одакле
се једни спасаваху, други тамо притицаху да потраже склони-
ште и заклон, као човек кад се нађе у кући која гори, коју пламен
лиже са свих страна, а он ипак јури на све стране по њој, поку-
шавајући да се спасе
Чедомир В. Марковић, V. р. г.
Писак нејаких и пригњечених, клетве матера и вапај несрећних,
заглушивала је тутњава топова. А кроз сав тај лом, из тога пакла
допирао је један mac, један јек из дубине душа оних што умиру:
“Ура Слобода! У смрт, за живот! Живела Србија!”
Cannes
Синиша Златковић, I. V. (фр.)
Баш је наш народ племенит. Он уме да се нађе у несрећи. У овој за-
једничкој несрећи, наши војници, сви скупа, мисле и надају се до-
број будућности. Они су обдарени најбољим особинама, они су
пуни врлина и имају пуну и чврсту веру у победу. Они су велико-
душни и према непријатељима: Сретао сам заробљенике који би
помрли од глади, да им нису наши војници давали хлеба.
Barcelonnette
Велимир Врбавац, II. V. (фр.)
Боже мој! И сад је све исто као што је и пре било. Зелена поља. Ку-
курузи дишу жудно влажан јутарњи зрак. Бели путови вијугају
се низ брдо. Роса се просула по разном цвећу. Небо високо, плаво,
недостижно А сунце сија ли сија, топи се, растапа и расипа своје
блиставе зраке.
Libourne
Душан М. Јовановић, III. V. (фр.)
Полазећи из своје куће, сретох нашег седог попу који је сагнуте
главе ишао улицом. Притрчах му, пољубих га у руку и затражих
благослов. Његов сребрни глас, који никада није дрхтао, тада за-
дрхта. Расплаканих очију, прихвати моју главу, пољуби је и ис-
прекидано ми рече неколико речи.
Пољубих га у руку и осетих неку пријатну свежину. Прекрс-
тим се, погледам још једном своју кућу и прошаптах: “Са надом у
Бога – напред?”
Nice
Милован. К. Живановић, V. р. r.
На дан нашег поласка, 15. септембра 1915, са тугом у срцу обишла
сам воћњак, баштицу, живинарник, помиловала и нахранила мо-
је мало кученце, које весело скакаше око мене. Голубови и друга
живина гураху се које ће преузети храну из моје руке, не знајући
да се ја с њима тога тренутка растављам. Још једном прелетех по-
гледом преко њих и са сузним очима их последњи пут пребројах.
Ajaccio
Душица Стојадиновићева, II. р. г.
Када сам при растанку пришао материној руци, нисам хтео сузу
пустити да јој не бих повећавао бол. Чак сам се силом и смешкао,
говорећи јој да се не брине за мене, јер ће растанак бити кратак. А
шта сам тада осећао и мислио, могло се читати са мог бледог лица.
Пољубила ме је три пута у чело. Ти пољупци исто тако нису о-
давали њене осећаје (јер се и она бојала за мене). Али све показа-
ше њене дрхтаве речи: “Нека те, чедо мило, милостиви Бог чува!”
Још једном јој пољубих руку, чија сам добра од тада престао
да уживам.
Загрливши чежњиво, али брзо, своје сестре и малог брата,
скочих у кола у којима већ беху моји рођаци
Nice
Драгутин Ј. Аранђеловић, VIII. р. г.
Окренуо сам се и видео мајку сву уплакану и наслоњену на врата.
Њен поглед био је упрт за сином који је пошао ни у живот ни у смрт.
Pons
Милан Бојић, IV. р. г.
Најзад приђем мајци да затражим благослов. У том часу нисам по-
мишљао да можда последњи пут узимам збогом од оне која ме је
гајила док сам мали био и певала песме успаванке. Кад сам јој по-
љубио руку, она ме пољуби у образ и рече: “Сине, збогом и срећан
ти пут. Нека ти Господ буде у помоћи, како би те cпacao свих беда
и невоља. Пази се, буди паметан и слушај старешине који ће ти
бити вођи у твоме путу, а изнад свега не заборави да си Србин!”
Nice
Велимир Катић, VI2 р. г.
Увек се радо сећам последњег стиска очеве руке и завета који ми
даде: “Родили смо те да нас замениш, стварали смо да сачуваш и
умножиш, сада са благословом и топлом молитвом Свевишњему
шаљемо те да до краја извршиш свој дуг према Отаџбини.”
Исто се тако сећам и топлих материних пољубаца и њених
врелих суза просутих на моје груди, које се силно стезаху, да ми
не одаду слабост.
Nice
Станиша Д. Павловић, матурант Уч. шк.
С нама је остао дуго у пријатељском разговору. Добри старац,
рече нам, поред осталога, да веома жали пропаст Србије и дола-
зак туђинаца у њу. На наше питање: зашто тако воли Србију? Он
нам одговори: “Иако нисмо исте вере, ја ипак волим Србију и по-
штујем њен јуначки народ. Ово је ваша земља – додаде он – коју
сте на сабљи изгубили, али је на сабљи јуначки и повратили!”
Gap (Hautes Alpes)
Мирослав Јаковљевић, III. V(ф.p.)
Једнога дана у Приштини, баш на Светог Аранђела, одем у цркву
са стрицем и још неколико војника. На тој служби био је и краљ
Петар. После службе говорио је краљ о страдању наше отаџбине
и наше браће која су остала под непријатељем. Био је то веома
дирљив говор. Није било човека који се није расплакао.
Tournon (Lycee de Tournon)
Миладин Солуновић, III. р. г.