Први светски рат

Војнополитички положај Србије пред и током Првог светског
рата са приказом најважнијих догађаја по ратним годинама

Први светски рат и учешће Србије у њему (1914-1918)
Први светски рат био је и остао најдраматичнији период српске
историје и највећа прекретница у прошлости свих учесника
овог рата. Од свог почетка, представљао је највећи ратни сукоб у
историји који се до тада догодио. Завршен је учешћем 33 државе.
У њему је погинуло 12 милиона људи, а преживели су доживели
огромна материјална разарања.
Узроци овог рата су дубоки и сежу у политичку прошлост
Европе и посебно Србије. Немачка и Аустрија су више од једног
века водиле балканску политику усмерену на везивање Србије
за своје интересе. Пут на Исток водио је преко Србије. У посао
које су радиле Немачка и Аустрија умешали су се интереси Ру-
сије и још неких европских држава.
Борба сукобљених интереса крајем 19. века све се више зао-
штравала на економском и дипломатском пољу.
Доласком Карађорђевића на престо Србије 1903. године, Ср-
бија се оријентише на везивање на Русију и Француску. Србија је
оцењивана као носилац борбе против интереса Аустроугарске
и Немачке.
Повод да се нападне Србија је тражен, а није пронађен у Ца-
ринском рату 1906. и у анексији Босне и Херцеговине 1908. године.
Повод није пронађен ни у Балканским ратовима 1912-1913. године.
Добијен је акцијом босанских младића који су 28. јуна 1914. године
извршили атентат на престолонаследника Аустроугарске Франца
Фердинанда и његову супругу Софију.
Услови за агресију на Србију били су врло повољни. Србија је
тек изашла из Балканских ратова. Није била спремна за рат који
је престојао. Да би рат макар одложила, ако га није могла спречи-
ли, Србија се обратила силама Антанте, посебно Русији, тражећи
помоћ и подршку. Државе Антанте ступају на сцену са апелима да
не дође до агресије на Србију, инсистирајући на мирном решењу
постојећих проблема. Аустроугарска је била добро припремљена
за рат. Влада у Бечу донела је одлуку да се ударац Србији зада брзо,
изненада и са највећом одлучношћу. За рат су значајне биле непо-
мирљиве супротности између сила Антанте и Централних сила.
Отворило се питање нове територијалне поделе која је била у ин-
тересу пре свега Немачке, а могла се реализовати само на штету
интереса Велике Британије и Француске.
Аустроугарска је водила политику која је имала за циљ да се
докопа пута за Солун и излаза на Егејско море.
Анексијом Босне и Херцеговине 1908. године Аустроугарска је
изазвала познату анексиону кризу којом су погођени интереси
Србије и великих сила на Балкану.
Балкански ратови 1912-1913. године изневерили су очекивања
Аустроугарске. Резултати ових ратова штетили су њеним инте-
ресима на Балкану. Она је трагала за поводом да почне агресију
ка Србији јер је желела да искористи исцрпљеност Србије у тек
завршеним ратовима.
Убиство аустроугарског престолонаследника Франца Ферди-
нанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву искоришћена је као повод за
отпочињање рата против Србије и Првог светског рата. После са-
рајевског атентата дошло је до размене мишљења Аустроугарске
и Немачке. Цар Кајзер Вилхелм Други 5. јула утврђује да су услови
за отпочињање рата повољни. Сви дипломатски покушаји да се
рат спречи, пропали су. Аустроугарска је 23. јула упутила Србији
непријатељски ултиматум са роком за одговор од 48 сати. Улти-
матум који је достављен српској влади био је најсрамнији доку-
мент који је икада уручен једној независној држави. Због таквог
ултиматума, Аустроугарска и Немачка очекивале су да ће га Срби-
ја одбити.
Два дана касније Србија је одговорила на ултиматум. Прихва-
ћени су сви захтеви осим захтева да аустроугарске власти врше у
Србији истрагу у вези са извршеним атентатом.
По добијању одговора од Србије, Аустроугарска је одмах пре-
кинула дипломатске односе и истог дана наредила делимичну
мобилизацију. Три дана касније, 28. јула, Аустроугарска је објави-
ла рат Србији. То је било активирање упаљача за почетак Првог
светског рата. Русија 29. јула наређује делимичну мобилизацију.
Уследио је ултиматум Немачке којим је захтевано да Русија
прекине ратне припреме. На овај ултиматум Русија је 30. јула об-
јавила општу мобилизацију. Немачка је 31. јула упутила нови
ултиматум, на који је 1. августа објавила рат Русији и наредила
општу мобилизацију.
Немачка је од Француске тражила да се изјасни да ли ће ос-
тати неутрална у случају рата Немачке са Русијом. Није добијен
задовољавајући одговор, па је Немачка објавила рат Француској
3. августа 1914. године. Тог дана немачке снаге ушле су у Белгију.
На ово је реаговала Велика Британија. Прво је упућен ултиматум
Немачкој у којем је тражено да Немачка поштује неутралност
Белгије. Уследио је улазак Велике Британије у рат против Немач-
ке. Русија је објавила рат Аустроугарској одмах пошто је Аустроу-
гарска објавила рат Србији. Немачка објављује рат Француској и
Великој Британији. Србија 6. августа, а Црна Гора 9. августа, об-
јављују рат Немачкој. Аустроугарска је објавила рат Француској
13. августа, а дан раније (12. августа) Велика Британија објавила је
рат Аустроугарској. Следи објава рата Аустроугарске Белгији 22.
августа и Јапану 23. августа.
Тако је почео ратни сукоб чије се димензије нису могле ни на-
слутити, иако су припреме за овај рат трајале деценијама. Изби-
јањем Првог светског рата започело је споразумевање оружјем.
Споразумевање оружјем трајало је 1567 дана од објаве до краја
рата односно 1561 дан од првих до последњих борбених операција.
Историјске димензије овог рата најнепосредније изражавају
атрибути “први” и “светски”. Двадесети век човечанство започи-
ње ратом тако великих размера и последица незабележених у ра-
нијој историји развоја људског друштва. То више није рат једне
државе са другом, уз већу или мању помоћ других. То је рат на чи-
јем почетку учествује девет држава. Операције које се изводе на ра-
тишту не приводе рат крају, него га шире до неслућених граница.
То је рат са новим обележјима која су непозната дотадашњој
историји ратовања. То више никако није сукоб само оружаних
снага. Победа или пораз нису последица само величине, обучено-
сти, опремљености оружаних снага супротстављених страна. То
је рат који најнепосредније погађа становништво. Губици станов-
ништва приближавају се или изједначавају са губицима војника
у борбеном строју. Разарања и харања постају саставни део најва-
жнијих циљева офанзива и бојева.
Светске димензије Првог светског рата потврђује број држава
учесница и потенцијали који су у њему били ангажовани. Рат је
започело девет држава са 732 милиона становника, а завршило
33 држава са 1,5 милијарди становника. Ратом је било обухваће-
но три четвртине становништва света. Ратне операције извођене
су на просторима трију континента (у Европи, Азији и Африци
– укупне површине четири милиона квадратних километара) и
готово на свим океанима и морима.
Узрок избијања и вођења Првог светског рата лежи у сукобу
интереса две групације држава које без рата нису могле, једна да
сачува, а друга да освоји позиције које до овог рата није имала.
Војни савез држава Антанте (Велика Британија, Француска и
Русија) у рат улази да би сачувао позиције које има у свету. Велика
Британија имала је колонијалне поседе на преко 29 милиона ква-
дратних километара са 418 милиона становника, а Француска је
имала поседа на 10,25 милиона квадратних километара на којима
је живело 53,5 милиона становника.
Другу страну чини војни Тројни савез централних сила (Не-
мачка, Аустроугарска и Италија). Ова групација желела је прера-
споделу колонијалних поседа ослонцем на своју војну моћ.
Судбина Првог светског рата одлучена је у вођењу паралелних
борбених дејстава на западном, источном и балканском ратишту.
Ратне операције започеле су на западном ратишту (упад Немачке
у Белгију), настављене првом победом савезника на балканском
ратишту (Церска битка), а завршене потписом прве (29. септем-
бар 1918. Бугарска) и последње капитулације (13. новембра Мађар-
ска) на балканском ратишту.