Маро Маргарјан
Маро Маргарјан
* * *
На свет сам дошла помало пјана
и зато не корачам у такт,
изнутра сам сва опаљена
и зато не корачам као свак.
У вртлогу
незгода много
расејано сам загњурена.
Покушавам поравнат корак, –
а не успева, напор није лак!
Баца живот у светлост у мрак.
Да осетим више не могу.
Осмехујем се свима у ходу,
и на знанца и на незнана.
Корачам, падајући с ногу,
ко у полусну, као пијана.
* * *
Својих немира и својих болова тајних
нимало ниси уделио мени,
ниси ми поверио ни најмање
страдања својих сакривених.
Хладно учтив био си оног дана,
само кратке речи са мном измења
и легла је занавек међу нама
тешка сенка отуђења.
Не нагоним те ни на што, зацело –
већ жалим живот ће прохујати,
а нећу присуствоват ни делу
твојих мука, брига, патњи.
Препевала Десанка Максимовић
Коментари