Белешке о ауторима

Песници

Ованес Тумањан (1869-1923) – рођен у селу Дсех. Песник, прозни
писац, преводилац, један од омиљених песника Јерменије. Позна-
те су његове поеме “Заузеће Тмбкаберда”, “Маро”, “Лореци Сако”,
“Јауци”, “Сасунци Давид”, баладе “Ахтамар”, “Парвана”, “Кап меда”.
Превео је на јерменски дела Пушкина, Љермонтова, Некрасова,
Горког, Бајрона, Гетеа, а такође одломке из српских епских песама.

Аветик Исаакјан (1875-1957) – рођен у Александрапољу (сада Гјумри).
Песник, прозни писац, члан Академије наука Републике Јерменије.
Његова поема “Абул Ала Маари” донела му је славу. Та поема у пре-
воду Десанке Максимовић 60-их година је објављена у Србији.

Ваан Терјан (1885-1920) – рођен у селу Гандза у царској Русији
(Тбилиска област). Велики јерменски песник, јавни и политички
делатник. Један од омиљених лиричара. Прва збирка песама “Са-
њарење у сутон” објављена му је 1908. године.

Јегише Чаренц (1897-1937) – рођен у Карсу (Западна Јерменија,
сада у Турској). Велики јерменски песник. Године 1914. у Карсу
објавио је прву књигу под насловом “Три песме тужној и бледој
девојци...” У јулу и августу 1936. почињу хапшења јерменских
писаца, на листи је такође име Чаренца. Убрзо након што је ухап-
шен на основу оптужби за антисовјетску активност у новембру
1937. Јегише Чаренц умро у затворској болници у Јеревану.

Наири Зарјан (1900-1969) – рођен у селу Хараконис недалеко од Вана,
у историјској јерменској области Васпуракан (сада у Турској). Пес-
ник, прозни и драмски писац. Познато му је дело трагедија “Ара
Прелепи”. Обрадио је јерменски народни еп “Сасунци Давид”.

Гурген Маари (1903-1969) – рођен у Вану (сада у Турској). Песник,
прозни писац. После геноцида над Јерменима 1915. побегао у Источ-
ну Јерменију. За време Стаљинских репресија двадесет година је
провео у логорима. Познат му је роман “Горући Ајгестани”.

Ованес Шираз (1914-1984) – рођен у Александропољу (сада Гјумри).
Песник. Опевао је родну Јерменију. Осим патриотске поезије
писао је пуно о мајци, о природи. Позната му је поема “Библијско”.
Један од омиљених песника Јерменије.

Амо Сагјан (1914-1993) – рођен у селу Лор у области Сјуник Јерме-
није. Јерменски песник. Прва књига “На ивици Воротана” изашла
је 1946. године. Аутор је више књига песама. Његовој поезији је ка-
рактеристична разноврсност и пребогатост речи. Опевао је родну
земљу, природу, драматичност људске судбине. Превео је песме
Пушкина, Јесењина, Лорке.

Маро Маргарјан (1916-1999) – рођена у селу Шулавер (Грузија). Пе-
сникиња, преводилац. За њену поезију је карактеристична емо-
тивност и лиричност. Преводила је песме Десанке Максимовић на
јерменски.

Силва Капутикјан (1919-2006) – рођена у Јеревану. Песникиња,
прозаик, преводилац, члан Академије наука Републике Јерменије.
Најпознатија јерменска песникиња. Основна тема њене поезије је
отаџбина и јерменска дијаспора, раштркана по целом свету. Пре-
ведена је на многе светске језике.

Ваагн Давтјан (1922-1996) – рођен у граду Арабкир у Западној
Јерменији (сада у Турској). Песник, преводилац. Његове песме су
посвећене родној Јерменији њеним људима и природи. Превео је
песме Јесењина, Блока.

Парујр Севак (1924-1971) – рођен у селу Чанахчи. Песник, доктор
филолошких наука. Песник је лирске и филозофске вокације. У
његовим песмама човеков живот и његов унутрашњи мир заузи-
мају главно место. Поема “Неућутан звоник” која говори у вели-
кој трагедији јерменског народа – геноциду 1915. који су извршили
Турци, донела му је славу.

Лудвиг Дурјан (1933-2010) – рођен у селу Чалтир у Ростовској
области (Русија). Аутор је више од тридесет књига песама и поема.
На стихове Лудвига Дурјана јерменски композитори су компоно-
вали већи број песама.

Бабкен Симоњан (1952) – рођен у Јеревану. Песник, преводилац,
есејиста, културни делатник. Свој списатељски рад посветио је
јерменско-српским књижевним везама. Песник патриотскe и лир-
ске вокације. Преводи српску книжевност на јерменски. Добит-
ник је најпрестижније јерменске награде “Кантех” (Кандило),
књижевне награде “Свети Сава”, међународне књижевне награде
“Бранко Радичевић”, Повеље Удружења књижевних преводилаца
Србије, Златне медаље Министарства културе Републике Јерме-
није, Златне медаље Републике Србије.

Прозни писци

Раффи (1835-1888) – рођен у Ирану. Јерменски писац и песник,
аутор историјских романа, уметничких и етнографских есеја. У
својим делима Раффи позвао да се не ослања на ослобођење од
турске доминације уз помоћ Европе, већ се ослања на сопствене
снаге. Према његовим речима, кључни састојци очување нације и
њене културе су отаџбина, јерменски језик и историја.

Рубен Зардарјан – рођен је 1874. године у селу Севаверак (Западна
Јерменија). Образовање је стекао у школама у Харберду. Године
1892-1903. радио је као учитељ. За политичку активност ухапшен
је 1903-1904. После револуције Младотурака 1908. вратио се у Ца-
риград. Године 1910. објавио је збирку “Свануће”. У књизи одраже-
но стање насиља према Јерменима у Турској. Жртва геноцид над
Јерменима 1915.

Магда Џанполадјан (1942) – рођена у Јеревану. Доктор филоло-
гије, професор на Руском филолошком факултету Јереванског
државног универзитета. Бави се проблемима јерменске и руске
књижевности, јерменско-руским књижевним везама, проблеми-
ма теорије уметничког превода. Аутор је пет књига и више од 130
научно-популарних текстова.

Левон Анањан (1946-2013) – Писац, публициста. Од 2001 до 2013.
био је председник Савеза писаца Јерменије. Године 1992. форми-
рао је издавачку кућу “Аполон”. Био је главни уредник књижевног
часописа “Ганун” (Пролеће). Године 2008. одликован је звањем за-
служног делатника културе Републике Јерменије.

Српски аутори

Десанка Максимовић (1898-1993) – Песникиња, прозаист, прево-
дилац, професорка књижевности и академик Српске академије
наука и уметности. Објавила је више педесет књига поезије и про-
зе за одрасле и децу. Добила је велики број књижевних награда.
Изабрана је и за почасног грађанина Ваљева.

Момир Војводић (1939-2014) – Песник. Аутор је преко педесет
књига поезије, приказа и есеја, као и полемика. Превео је песме
Пушкина Љермонтова, Блока, Цветајеве, Пастернака, Ахматове,
Мандељштама, Јесењина, Заболоцког.

Љубомир Ћорилић (1946) – Песник, књижевни критичар, антоло-
гичар. Студирао српски језик и југословенску књижевност. Пи-
ше поезију за децу и одрасле, есеје, књижевну критику. Објавио
шеснаест књига поезије. Добитник неколико значајних српских,
југословенских и међународних награда.

Ненад Грујичић (1954) – Песник, прозаист, преводилац, антоло-
гичар, књижевни критичар, полемичар. Објавио је двадесетак
књига поезије, прозе, есеја, критика и полемика. Песме су му пре-
вођене на више језика. Добио је велики број књижевних награда.
Директор је песничке институције Бранково коло у Сремским
Карловцима.