Паравонова поезија женског тела

Завршио сам два есеја – “Анромедин парадокс” и “Мистерија
Сатурна”. Андромеда је галаксија, а Сатурн огромна планета.
Затим сам се окренуо Паравону.
Паравонове слике рађене су у три традиционалне форме –
портрета, пејзажа и мртве природе. Тако сам импресиониран
четвртом формом његове делатности – откровењем тела жене.
Креирање женског тела у уметности, у скулптури хеленске
епохе има историју од две хиљаде и пет стотина година, а у фрес-
кама око две хиљаде година (Помпеја и Рим). Традиције у овој
форми у јерменској уметности су оскудне, оне су изван моје
естетске наклоности. Оно што ја тражим је шарм, поезија и ли-
рика женског тела као космичка фантазија... као сан, као мелан-
холија. Роденови радови су мој идеал...
Према томе Паравон се појавио и донео поезију женског тела
са собом. То је нови феномен у нашој уметности. То је наго тело
бојено широким потезима четкица, сасвим са великим уопшта-
вањима, поезија тела као васионска креација...
Тело у целини је насликано у истом тону, са једноставношћу
која допире до хипнотизације. Наго тело у окружењу природе
и под отвореним небом које је понекад плаво, понекад црвен-
касто, а понекад жуто као наранџа... Ово је поезија, визија која
припада другом свету, са које не знаш како да скинеш поглед.
Нага тела се не понављају у Паравоновим сликама. Она су раз-
личита у својим позама и расположењима, раствору боја и осо-
бито у њиховим ликовима. Од свега овога најтеже је наслика-
ти леђа жене када су изражајна средства оскудна. Тело жене с
леђа... Величанствена је Веласкезова “Венера пред огледалом”
(Национална галерија у Лондону). Паравонове слике су непо-
знате довољно, посебно оне наге и тајанствене жене. Задивљен
сам његовом брилијантном имагинацијом и великом мајстори-
јом. Емоције су у екстремној хармонији боја у његовим слика-
ма. Неко ће радије да осети него да види нежност тела. Паравон
Мирзојан је догађај у историји наше уметности.
Он наставља своја трагања и не помишља на умор. Он ће
стварати нова изненађења као да је женско тело права васиона.
Паравон следи свој унутрашњи глас, а потоњи је прави...
Разноврсност средстава која Паравон користи у својим сли-
кама очигледна је. Техника пастела има богату традицију. Овако
ми видимо Паравонове серије пастела у којима су насликана
тела жена. Ове мале серије пастела натерале су ме да сваки пут
дуго стојим испред сваког рада. Човек може видети сваки па-
стелни потез, а при томе ништа више чудно неће пронаћи у том
немиру. Све је на свом месту: тело, светло, боја, сенка чак и мрак
и пастелни потези. Ја сигурно знам шта је пастел био, али не
знам шта његова изражајна средства могу бити... То је заиста
изненађење.
Мислим да ове Паравонове серије пастела морају имати стал-
но место у музеју. То је нешто као аларм подизања “Јерменског
дегасирања” са хоризонта.
...У мојој кући у Гарнију музика свира до поноћи, различите
симфоније...
Тамо су слике на зидовима, а мало ниже, са стране, велики
сто и мали томови класичне уметности. Паравонов фолио пун
слика нашао је своје место међу њима...

Гарни, Јерменија
2005.

Превео са енглеског Радомир Батуран