Писмо турском писцу

Ако...
Историја, међутим, не трпи условљавање. Ових дана на једном
од турских сајтова заштитник за људска права Ероз Еолкорај је
изнео занимљиву мисао: зашто геноцид над Јерменима остаје та-
бу-тема, с обзиром да модерна Турска, коју је створио Кемал Ата-
турк, не сноси одговорност за учињене злочине у Османлијској
империји од стране Младотурака. Питам се, зашто...
Он наводи три разлога који модерну Турску с почетка прош-
лог века повезују са данашњицом. Први програм је: “Турска –
Турцима”, према којем је Анадолија (тј. Западна Јерменија) очи-
шћена од Јермена, Грка и осталих хришћанских становника. Пре-
ма Еолкорају, на том простору, током последњег столећа, извр-
шено је десет геноцида од којих су четири над Курдима, а најма-
совнији и најбруталнији је геноцид над Јерменима. Други разлог
у вези је са Ослободилачким ратом, финансираним, осим златом
и оружјем бољшевичке Русије, имовином и богатством одузетим
од Јермена. И трећи разлог геноцида над Јерменима је учешће
зликоваца чије су руке биле натопљене крвљу невиних жртава. А
ти зликовци су, уосталом, били део руководства новоформира-
не Турске Републике. Ето, зашто Турска, наследник Османлијске
империје, данас покушава да спречи решење овог питања. Све
ово не наводим ја, већ пише турски интелектуалац, додајући да за
Турску постоји само један излаз из мрачног ћорсокака порицања
геноцида, а то је – да се она покаје. У противном, сваки пут, суо-
чавајући се са геноцидом над Јерменима, она ће изгубити здрав
разум и наћи ће се у заблуди. А држава која је у заблуди са својим
псеудо-демократским идејама, ма колико куцала на врата Европ-
ске уније, никада неће наћи место у њој... Немци су смогли хра-
брост да признају холокауст, седамдесет година касније Руси су
признали пољски Катин. Сад сте ви на реду. Дакле, немојте одла-
гати неоспориву историјску чињеницу – признање геноцида над
Јерменима.
Да оставимо политику политиколозима и државним функци-
онерима. Ми смо писци и задатак нам је да о томе упознамо јав-
ност две наше земље кроз писану реч, верујући да признање ге-
ноцида над Јерменима од стране Турске неће понизити турски
народ, напротив, уздићи ће га. И док у свакоме од нас није оства-
рен “нирнбершки процес” геноцида над Јерменима, фалсифику-
јући чињеницу геноцида и ћутећи, ми аутоматски постајемо сау-
чесници тог злочина.
На промоцији твоје књиге говорио си о превазилажењу пра-
гова. Сјајно си говорио! Рекао си да прагови постоје међу народи-
ма и државама, али не би требало да они буду препрека, већ про-
лазна тачка. Јерменско-турска граница још увек је затворена и
због тога си изгубио много времена да из Анкаре у Јереван дођеш
директним летом, што би се рекло у нашим и вашим народним
песмама, “путем који води кроз срце”. Ти рече да понекад на пра-
говима буде и ватре, и ако се двоумиш да прођеш кроз ту ватру,
онда патња отуђења може да се претвори у патологију.
Да би се прешао праг, потребна су отворена врата, а ви сте, авај,
чврсто затворили сва врата душе, огњишта и земље...
Једно је неспорно: ако сутра Сједињене Америчке Државе буду
признале геноцид над Јерменима, а уз њих и друге земље, које се
сада претварају да су глуве и неме, за преговарачки сто ипак морају
да седну сами Јермени и Турци. Дакле, самом турском народу при-
пада право на завршну реч. На велику срећу, на некадашњем чвр-
стом зиду порицања геноцида већ се појављују пукотине. Чињени-
цу геноцида над Јерменима јавно су признали истакнути турски
интелектуалци – нобеловац Орхан Памук, познати историчар
Танер Акчам, издавач Рагип Зараколу... а такође стотине храбрих
личности, које не желе да живе у лажи и неправди.
Убиство Гранта Динка у Истанбулу, главног уредника днев-
ног листа “Акос”, потресло је цео свет (зар се још није променило
време избеглице Михрана?). На дан Динкове сахране у Истанбулу
је организован јавни протест под слоганом “Ја сам Динк, ја сам
Јерменин”. На једној од истанбулских железничких станица, где је
1915. почела депортација Јермена, 2010. године био је организован
протестни митинг и паљење свећа. Турски интелектуалци преко
интернета организовали су акцију потписивања за признање ге-
ноцида над Јерменима.
Дијалог је већ започет. Осуђивање злочина тражи више гласо-
ва јавности.
И још један глас.
Твој глас.
Ради историјске истине.
Ради оних који неће да скрнаве своја уста проклетством.
У име оних који ће доћи да наследе терет историје и изазове
будућности са чистом савешћу и чистих руку. У име наше деце,
коју греје исто сунце – без обзира на националну припадност, расу,
језик и морални избор.

2013.

Превео с јерменског Бабкен Симоњан