Вредна књига о духовном сјају царскога града

стоји у овој књизи, најзаслужнији што је Хиландар остао у срп-
ским рукама.
Из ове ће књиге не само обичан читалац, већ и они са поза-
машним знањем сазнати много тога што нису знали, упознаће до
сада непознате, заборављене и неоткривене националне делат-
нике и историјске личности. Не знам колико се зна да су главни
јунаи “Сеоба” Милоша Црњанског, Вук Исакович и његов брат
Трифун, пореклом из Средске недалеко од Призрена, да је При-
зренац Чолак Анта Симеоновић, набавивши у свом граду пушке
за београдске дахије, када је чуо за устанак то оружје предао вож-
ду Карађорђу и потом постао његов војвода. Међу ратницима су
имена 110 добровољаца рођених у Призрену и околини, који су
се као исељеници вратили из прекоморских земаља да се боре за
ослобођење своје земље у ратовима од 1912. до 1918. Године.
Између осталих, ту су текстови о петорици Чемерикића, нај-
пре о Стојану Џокле Чемерикићу, који се преселио у Скуланево
код Липљана и био човек од поверења Милану Ракићу и другим
представницима српског конзулата достављајући им информа-
ције важне за коначно ослобађање Косова. Следи текст о Милану
Чемерикићу, новинару, публицисти, ратном извештачу и књи-
жевнику, о Димитрију Чемерикићу, генералу, ратнику са 17 одли-
ковања заслужених у два балканска и два светска рата, али и
аутору призренског српског речника од око 4000 речи, које је он
прикупио и доставио Српској академији наука и уметности; за-
тим о једном од првих историчара уметности и сликара са ових
простора Сими Чемерикићу и, напокон, ту је и Михајло Чемери-
кић, универзитетски професор, декан Медицинског факултета
у Београду и управник Гинеколошко-акушерске клинике, али и
аутор тротомне монографије о свом граду.
Уз многе друге, на крају срећемо имена књижевника и песни-
ка и других стваралаца из друге половине 20. века, као што су
Раде Николић, Лазар Вучковић, Србољуб Тасић, Слободан Јанко-
вић Сречанин...
Међу причама о неколико Призренки, и сама рођена Призрен-
ка Лела Марковић пише позамашну студију о Тути Јоргушовој,
односно Султани Петровић, призренској лепотици која је остала
упамћена до данас захваљујући песми која је о њој спевана, али и
о призренској посвећеници Роксанди Тимотијевић, историчару
уметности, која је више од пола века изучавала призренску ма-
теријалну, културну и духовну заоставштину, бринула о њеном
очувању, о чему је недавно изашла из штампе њена књига “Ста-
рине Призрена”.
Као што је речено на почетку, приређивач овај зборник за-
вршава текстовима о блаженопочившем патријарху Павлу, том
великом духовнику, живом свецу, који је 33 године као професор
Богословије и владика рашко-призренски ходао призренским
улицама и Косовом, оставивши дубок духовни и људски траг.
Читајући ову књигу и све те богате биографије о Призренцима
и Призрену, човеку застане дах колико је овај град имао знамени-
тих људи и шта су они урадили и дали не само своме граду, већ
и српској култури, историји и духовности у целини. Да би нам
представила једну од најзначајнијих српских престоница и срп-
ских духовних средишта, Лела Марковић је уложила огроман
труд и обавила велики посао, јер је морала да пронађе, прочешља
и користи обимну литературу о личностима које представља, ау-
торима који су о њима писали, а местимично и да представи из-во-
де из њихових дела. Са сабраним текстовима о њима на једном мес-
ту, ова поменичка књига може да послужи и као својеврсна лите-
ратура будућим истраживачима призренске прошлости. Јер, она
није поменик само о знаменитим људима, већ се кроз њихову био-
графију и догађаје исписује својеврсна хроника која осликава ста-
ње и односе у Призрену и околини у безмало миленијумском размаку.
Није случајно то што је Лела Марковић своју најновију књигу
назвала “Призренски поменик”. Слична књига, коју неки такође
називају тим именом, сачињена је око 1440. године под називом
Поменик цркве Богородице Љевишке, са именима архиепископа,
архијереја, монаха и других људи из Призрена и околине. Тај по-
меник је страдао у бомбардовању Народне библотеке Србије 1941.
године а његовој судбини и значају Лела Марковић такође посве-
ћује знатну пажњу.
Овај њен поменик је посебно драгоцен сада када смо, верујемо,
само привремено изгубили један од најдрагоценијих бисера срп-
ске историје, културе и духовности. Његовом повратку претходи
најпре ширење сазнања о значају Призрена путем књига ове врсте.

У Грачаници, 16. 10. 2015.