Жарко Брестовац – од бокса до бизниса

Породица Брестовац потиче из Србије, од Брестовачке Бање. У
Великој сеоби Срба под Арсенијем IІI Чарнојевићем доселила је у
Војводину којом је тада управљала Аустро-Угарска. Настанили су
се у једној бачкој крчевини коју су касније назвали Бачки Бресто-
вац. Деда Симеон пребјегао је у српску војску у Првом свјетском
рату и учествовао у пробоју Солунског фронта. Будући да је био
заљубљеник земље, купио је велико имање код Добоја. Његов ста-
рији син Жарко био је угледни сајџија и златар у Добоју, а млађи
син Јово постао је официр.
Торонтски грађевинар, бизнисмен Жарко Брестовац није са-
мо добио име према свом стрицу, него је од њега наслиједио и сми-
сао за бизнис. Старији је син Јова Брестовца, пуковника југосло-
венске војске из Босанског Брода, и мајке Марије из Сијековца. Сви
у Босанском и Славонском Броду знају Јова као часног официра из
рата, изузетно правичног човјека, чврстог карактера. Никада није
био члан Партије, никада није престајао да слави Славу коју му је
предао отац Симеон. Славио је и све остале православне празни-
ке. Спуштале су се завјесе на прозорима његове куће близу Жељез-
ничке станице за св. Николу када су долазили гости, највише офи-
цири. Православну традицију, вјеру и обичаје пренијео је и на сво-
ју дјецу. Жарку је предао Славу још за живота. Слави се она и да-
нас у великој кући Брестоваца у Инвермеј авенији на Норт Јорку у
Торонту, са педесетак званица. Доживјео је и отац Јово да присус-
твује тој слави, са сва четири сина и једином кћерком.
У другом свјетском рату доживјео је Јово највећу трагедију коју
брат може доживјети. Нашао је брата Жарка, угледног добојског
златара, на цести, у Ритешићима. Његов труп, сав у крви, лежао
је на сред цесте, руке на једној, а ноге на другој страни пута. Главу
му је нашао поред пута, у каналу. Урадили су то хрватски и мус-
лимански домобрани. Покренуо је пуковник Јово свој пук и очи-
стио од усташа подручје од Добоја до Брода.
Мајка Мара родом је из Сијековца, из породице Гојковић. Сви
из њене породице радили су на жељезници. Од жељезнице је и по-
страдао и њен веома млад отац па је ујак, Петар Длакић из Чачка,
прискочио самохраној сестри у помоћ и преузео бригу о млађој сес-
тричини, а старија је остала са мајком. Тако је Мара Гојковић жив-
јела у Чачку све док се није удала за официра Јова Брестовца.
Више нису међу живима ни Јово, ни Мара. Сахранио их је Жар-
ко како доликује њиховој љубави и пожртвовању за своју дјецу и
угледу Јова Брестовца и у Босанском Броду и у Торонту.