Ирвинг Лејтон
Стари Дубровник
Савршено нетакнута, ломљива,
та обојена љуска јајета
расте сваким даном све лепша испод сунца
док повест као ласица
исисује њен живот – давајући протеин.
Овде, заустављено,
време лежи балзамирано у тихој свечаности;
и ако оно још говори из свог маузолеја,
говори једино избледелим звездама изнад главе.
Чудно, у тој гробници
изложени су огрлице и накит,
а у њеној мрежи заборављених улица
људи су прехлађени , љубе се, пију чај.
Сигурно зачарани принц
сања то зачарано место;
када се пробуди и протрља очи
оно ће нестати у измаглици Јадрана.
Без путоказа
Ходајући пронашао сам
Свој пут.
Интензивном мржњом, како да љубим,
Љубећи, кога и шта да љубим.
Очајавајући, како да се смејем из свег срца.
У слабости, изградио сам снагу.
Из неистине, истину.
Од лажи, исплео сам искреност.
Ускоро ћу знати ко сам.
Ускоро имаћу храбрости да будем тај човек.
Још један корак
И бићу тамо где сам започео.
Препевали са енглеског Б. Горјуп и К. Костић
Коментари