Два млада багдалска уметника

изванредног стручног осећаја за нијансу у баратању прстима и
длетима при обликовању линија и облика у материјалу, улива
им и своју метафизичку осећајност, психолошко уживљавање,
колико индивидуално, толико и колективну, у значење и зрачење
оживљене скале вредности времена у ком су настали у пребогатој
српској традицији. Речју, ненадмашан је у примени дизајна у
црквеној и профаној архитектури српског средњег века.
Матија Рајковић је модеран, да не кажемо посмодеран умет-
ник, у најпозитивнијем смислу ове речи. Његови цртежи, кла-
сичне и дигиталне графике и штампе одишу динамиком прекла-
пања, преламања, умножавање трансформисања простора у њи-
ма. Конотирају оне са динамичним, често деструктивним пона-
шањем, делањем и живљењем савременог човека. Технику по-
мерања простора млади Рајковић је могао научити од својих
родитења, у чијим радовима је доведена до савршенства, али је
он све технике, медије и школе морао преломити кроз сопствену
свест, као једини креативни медиј који јe све то преломио и
сместио у своју оригиналну графику, у којој је сва та техника и
динамика стварања добила ново и јединствено ауторово значење
неодређености које подразумева и реципијента као трећег чи-
ниоца комуникације са сликом и њеним аутором. У томе је
Матија Рајковић јединствен и оригиналан.
Завршавам причу о младим багдалским уметницима осећа-
њем задовољства да су се поново стваралачки срели њен пот-
писник и његови бивши ученици и личном страшћу уредника
прекоокеанског двојезичног часописа “Људи говоре” и колекци-
онара уметнина да смо њиховим делима обогатити Колекцију
нашег часописа.

Зоран Васиљковић – биографија
Рођен у Крушевцу 13. маја 1961. Академију за ликовну уметност
(одсек вајарство) завршио у класи академика Николе Јанковића
1987. Те године је и награђен за скулптуру у материјалу. Исте
године, у Галерији Стара капетанија у Земуну, организована је
изложба награђених студената Факултета ликовних уметности у
Београду на којој је био изложен и његов награђени рад. У Ковину
је имао самосталну изложбу 1988.
Самоиницијативно одлази у Италију, у Верону, 1989. године
на стручно усавршавање технике обраде метала и камена. У
Крушевачкој галерији 1989. има самосталну изложбу посвећену
шестогодишњици Косовске битке. Излаже на колективним из-
ложбама широм Србије. Почетко 90-их дефинитивно се опре-
дељује за обнову средњовековне уметности Лазареве Србије и
примену дизајна у црквеној и профаној архитектури. На кон-
курску за Скиптар Светога Саве 2004. добија главну награду
и сам скиптар изводи у материјалу ораховина, у комбинацији
са сребром и златом. Оригинални експонат се налази у Цркви
Лазарица у Крушевцу.
Његови значајни радови, изведени у материјалу, налазе се у
многим средњовековним манастирима у Србији, Репуглици
Српској и Црној Гори:
– Чесма испред порте манастира Велуће (14. век), 1993.
– Месингани полилеј у Цркви св. Тројице у Белој Води код
Крушевца, 1995.
– Мермерни иконостас, розете, рајске птице (кварцни пешчар)
у Цркви св. Јована Крститеља у селу Ратина, у метоху жичком,
1996-2004.
– Иконостас у дрвету у Цркви св. Петке у селу Каменаре код
Крушевца, 2004.
– Велика чесма у порти Цркве св. Илије у Блажеву на Копаонику,
2007.
– Ковани полилеј у трпезарији манастира Ђурђеви ступови,
2007.
– Под манастира Раваница (14. век), 2008.
– Часни престо у Сопоћанима (13. век), 2009.
– Четири маске у дуборезу за климу у Цркви Лазарица (14. век),
2009.
– Мермерни бунар за Манастир Покрова пресвете Богородице
у Ђунису, 2010.
– Велики оквир у дуборезу за икону Житија Светог Теоксита
(краља Драгутина), са кивотом у коме се налазе честице
његових моштију у Ђурђевим ступовима (12. век), 2010.
– Велика розета на Манастиру св. Сергија Радоњешког у Бару
(Црна Гора), 2010.
– Дрвени полилеј у Манастиру св. Архиђакона Стефан у
Лепенцу код Бруса (14. век), 2010.
– Гранитни иконостас у Цркви св. Козме и Дамјана у
Крушевачкој болници, 2011.
– Под Манастира Покров пресвете Богородице у Мрзеници
код Крушевца, 2011.
– Велики камени свећњак у Манастиру Дренча (14. век), 2013.
– Велики елипсоидни оквир у дуборезу, са серафимима у
месингу, за икону св. Евгеније (књегиње Милице), 2011.
– Жртвеник, са догађајем скидања Господа Исуса Христа са
крста (кварцни пешчар) у Цркви св. Прокопија у Јасици код
Крушевца, 2012.
– Главни крст (кварцни пешчар) на космитису иконостаса у
Манастиру Манасија (15. век), 2012.
– Трон у дрвету, за икону са честицама моштију св. Владике
Николаја Српског, у Цркви св. Прокопија у Јасици, 2013.
– Крстообразни надгробни споменици ауторског карактера
који се налазе широм српских земаља.
– Започео постављање бифора (олтарска) на скиту
Преображенске цркве Манастира Гргетег.

Зоран Васиљковић, академски вајар
Е-адреса: zoranvasiljkovic@yahoo.com
Тел: 062-350-240; 037-434-077