Архива која ћути

само за турски народ и политичко руковоство у Београдском
пашалуку, а кнез је преузео систем управљања. Међутим, младе
генерације, које нису памтиле сву кнежеву жртву, нису биле за-
довољне његовом деспотском владавином и тражиле су од кне-
за устав. Након Сретењског устава, који велике силе (Турска,
Русија и Аустрија нису прихватиле, кнез је ишчекивао боље
време и политичке прилике за израду новог устава. Међутим,
из Цариграда 1839. стиже још један хатишериф, којим се кнезу
Милошу ускраћују права, те је он, увидеши да не може променити
ову наредбу, коју је српско министарство прихватило као Турски
устав, својевољно у 60-ој години живота напустио Србију. Након
две деценије живота у иностранству, 1859. године вратио се у
домовину.
Године владавине кнеза Милоша, у периоду 1815-1839. су за
Србију биле веома успешне. Нико није умео са Турцима као он
мукотрпно да преговара, подмићује саговорнике, користи раз-
мирице међу Турцима и да временом, током 15 година, формира
двоструку власт и омогући Србима да сами граде институције.
(Стојанчевић, 1965) Плативши за поседе и тапије из државне
касе 2,3 милиона гроша 12) спахијама који су напуштали Србију, ту
купљену земљу је дао српским сељацима. Укинуо је фудализам и
дао независност земљорадницима. Православну веру је сматрао
битним стубом за државну самосталност, те је одвојио српску
цркву од Грчке патријаршије, тако што је црквеним властима у
Цариграду платио 300 дуката. Основао је пет попечитељстава 13)
(правосуђе и просвета, унутрашњи послови, спољни послови,
економија, војна дела) под условом да коначну одлуку доноси
он сам. Због резултата Ђакове буне, 1825. године тајно почиње
да ствара плаћену војску, која у року од две године достиже број
од 1147 солдата. Кнез, иако необразован и неписмен, схватао је
важност реформи и у образовању, пре свега за Књажеску кан-
целарију као административно-управни орган. Довео је у Србију
учене људе из Европе и основао прве школе (укупно 84 основне
и 4 лицеја) и прве штампарије. 1834. почињу да се штампају прве
“Новине сербске”. Гради путеве и прво позориште, а такође придаје
велики значај развоју медицине и фармације. Међу многобројним
здањима које је саградио у Београду, до данас су сачувана и
отворена као музеји два конака и две цркве. Топчидерску цркву
је, по неким историчарима, саградио на месту где је требало да
буде стрељан након сукоба са Карађорђем. Својој жени Љубици
и синовима је 1836. године саградио најлепши конак тога времена
у Београду. Кнез који је волео да живи даље од турског паше и
градског метежа, за себе је 1834. саградио кнежеву резиденцију,
Милошев конак на Топчидеру, у кме је и преминуо у септембру
1860. Сахрањен је у Београду у Саборној цркви светог арханђела
Михаила, којој је био ктитор.
Енергичан, отворен, одлучан, тврдог карактера, али врло му-
дар и предузимљив, кнез Милош је био велики политичар,
државник и родоначелник династије Обреновић. Кнез Милош
Обреновић је лидер у стварању аутономне Србије и створитељ
српског националног грба и заставе.

Кнез Милош у Цариграду
Кнез Милош је више пута бивао позиван на Порту, али је тај
одлазак одлагао чекајући султанов хатишериф из 1833. године,
којим је коначно српска аутономија била призната са утврђеним
гранцама. Милош је, на позив султана Махмуда II, 1835. године
посетио Цариград и султанат, а превасходни разлог ове посете је
била захвалност за царски указ, односно поменути хатишериф.
Путовао је преко Дунава, а одсео је у бугарском граду Видину, где
га је као домаћин примио већ поменути Хусеин-паша. Њихово
пријатељство и сарадња су се наставили дуги низ година, што
увиђамо кроз обимну преписку коју су њих двојица водили.
Дочекан је са свим могућим почастима и почасном стражом,
дата му је на располагање величанствена лађа, а одсео је у ко-
наку Хусеин-паше. У униформи генерала са турским и руским
медаљоном на реверу, изашао је пред султана, који му је пожелео
добродошлицу речима: “Милош-бег 14) , добро дошли. Надам се да
су вас управници области, куда сте прошли, примили с почастима
и указали гостопримство по мојој заповести и сходно вашем
чину.“ После разговора је следило даровање кнеза, а вредни
поклони су се само низали: орден са царевом сликом украшен
дијамантима сам султан предаде Милошу у руке, затим су му
сабљу украшену драгуљима припасали око струка и огрнули
га храванијом 15) протканом зланим нитима и брилијантским
дугмадима. На дар је добио и брилијантски цвет за књегинњу
Љубицу, 16 ордена за најистакнутије српске чиновнике и пре-
лепог арапског коња са богатом опремом, али за Србију свака-
ко најважнији и најдрагоценији покон је био шест топова. (Га-
вриловић, 1908) Посетио је Аја Софију, највећи православни храм
из 6. века, који је падом Византије претворен у џамију, а данас
је најпосећенији музеј у Републици Турској. Такође, између мно-
гобројних страних и Портиних званичника, Милош је посетио
и васељенског патријарха, који је одржао литургију у кнежеву
част. Са својом делегацијом, кнез је у Истанбулу остао 70 дана и
за то време потрошио преко сто хиљада златних дуката, што је
било оправдано низом политичких договора и ојачаним угледом
како своје личности, тако и Кнежевине Србије. Ово путовање је
изазвало велики одјек код оба народа, а такође и у Европи, што
се могло видети из многобројних новинских наслова и извештаја
разних дипломата.

Књажеска канцеларија
Књажеска канцеларија је основни и најзначајнији фонд Архива
Србије, зато што садржи документацију о стварању и развоју
српске државе. То је била лична канцеларија кнеза Милоша
Обреновића, која је радила све време кнежеве владавине у Срби-
ји у периоду 1815-1839. године. Основана је након Првог српског
устанка, као резултат кнежевих склопљених договора и донетих
одлука. Кнез је у својству устаничког вође издавао разна наре-
ђења и склапао усмене погодбе, стога је канцеларија настала из
административне потребе и временом, упоредо са државним
развојем Србије, обављала све сложеније послове, од закљученог
договара између Милоша и Марашли Али-паше, преко хатише-
рифа и Сретењског устава, па све до обимне преписке са Цари-
градом и Русијом. Рад и руковођење канцеларије зависило је од
установа које су се тада основале у Србији и већином се бавила
проблемима у народу, спољном политиком и судским пресудама.
Првих година рада канцеларија се селила у свако место где је
кнез боравио, документа су се носила у бисагама на коњима,
али касније се њено пословање повећало и поделило на одељке,
па је 1820. године основано одељење за спољну политику. Исте
године је у Крагујевцу формирана Народна канцеларија, која
је имала ограничене дужности, као што су: доношење мањих
судских одлука, избор и смењивање начелника, евидентирање
странаца, нарочито праћење сумњивих лица. Може се рећи да
је Милош још у оно време имао тајну доушничку службу, која
је претеча данашње Државне безбедности. Директор Књажеске
канцеларије обавља послове које му кнез сваког дана налаже и
замењује попечитеља иностраних послова. Поред попечитеља,
директора и главног секретара, у кнежевом кабинету су запо-
слени били и секретар, архивар, регистратор, столоначелник,
канцелиста, писар и кописта. Кабинет је имао свој печат, док се
Милошев лични печат користио за оверавања диплома које је
кнез давао заслужним Србима. Његова канцеларија је била изнад
свих државних установа и кнез Милош је преко ње чврсто држао
у својим рукама сву власт – и законодвавну, и извршну, и судску.
(Милић-Грчић, 1967, 11) Већ поменути Турски устав из 1838. године
кнезу одузима законодавну и судску власт, и самим тим га ставља
у зависност од Савета, састављеног од старешина чији су избор
и смена били могући само уз пристанак Порте. Незадовољан
новонасталом ситуацијом, Милош 1. јуна 1839. г. подноси оставку
на престо и напушта кнежевину, а стога се уједно и рад његове
канцеларије прекида.
Документа која су остала из тог периода Књажеске канцеларије,
од 1900. до 1911. године, пренесена су у Архив Србије и чувају се на
микрофилму. У овом архиву је урађено разврставање докумената.
__________________________
12) Сребрни ситан новац
13) Министарство
14) Бег – велики поседник у турском царству, управник једне области,
племић
15) Свечана одора