Архива која ћути

Поделу је урадио историчар и први управник Архива Михаило
Гавриловић, који је о кнезу Милошу Обреновићу написао обим-
ну историју у три тома. Документација која је била у вези са пре-
писком унутар Србије подељена је на институције, општине или
на личности које су слале допис. Инострана кореспонденција
је подељена на државе из којих је приспела: Туска, Русија итд.
Нажалост, за време Првог и Другог светског рата велики део ове
архивске грађе је уништен или оштећен. Докуметни који се данас
чувају у Архиву Србије претежно су на српском језику, али је
сачуван и део грађе на немачком, грчком, латинском, османском
турском, француском и италијанском.
Фонд са архивском ознаком КК – XXX под називом Турци са
стране кнезу Милошу, садржи документа која су на османском
турском језику у рукопису, односно у калиграфском стилу рика
и дивани. 16) Назив фонда указује на то да се ради о дописима
кнеза са Турцима изван Србије, међутим, обухвата и преписке са
пашама и другим лицима, која су била на служби како у Србији,
тако и у окружењу. Овај одељак саржи преко 1500 државних
докумената, као што су писма, дописи, бујурулдије 17) , тескере 18) ,
берати 19) и различите молбе и жалбе. На неким од докумената је
на српском написан кратак превод, али ови преводи су већином
погрешни. (Маринковић, 2009) Што се тиче докумената, која
су слата из Књажеске канцеларије, прво су писана на српском,
потом превођена на турски језик, али само неколицину њих
можемо наћи у архиви. Као лингвиста, прво што уочавам у
овим списима је ниво образовања писара. На пример, срећу се
правописне и граматичке грешке, затим, погрешно написана
лична имена или веома нечитак рукопис. Такође срећемо
српске речи и имена писани османским писмом. Један део ових
докумената је публикован у издању Државног архива Србије -
Мирјана Маринковић: Турци са стране кнезу Милошу, Фонд
Књажеске канцеларије, 2009., што је и једини део који је доступан
историчарима. Као и многа друга архивска грађа на османском
језику и овај фонд је само делимично преведен. Разлог за то
можемо пронаћи у недостатку кадра који познаје османистку,
или пак у недовољном буџету за такве пројекте.
Што се тиче садржаја ових писама, то су разне молбе, жалбе,
позајмице, обавештења, упозорења, па чак и шифрована писма.
На пример, тражење помоћи или позајмице, жалбе на лоповлук,
тражење или обавештење о нечијем прекомандовању или смртној
казни, обавештавање о бунама и ратовима, о пословањима између
Османског царства и других држава, негативна или позитивна
догађања у Босни и комшијским вилајетима 20) , о поклонима који
су послати кнезу Милошу и његовој породици, о поклонима које
је кнез слао, информације о трговању, о дозволама за кретање, о
сакупљању пореза, о догађајима на границама, писма захвалности
и тако даље. Из ових драгоцених писама увиђамо како се водила
политика у то време, можемо тачно знати колики порез је мо-
рао да се плати у којој години, затим са којим је пашом кнез
био приснији, са ким је размењивао информације из окружења,
а са ким је био у затегнутијим односима. Свако писмо пичиње
веома упечатљивом инскрипцијом 21) која је зависила од статуса
особе којој је упућена. Што је особа имала уваженији статус, то је
посвета била богатија, на пример, кнезу Милошу су се обраћали
са “Мом оданом, поштованом, верном и искреном пријателљу,
његовој екселенцији Хоџи Милошу”, док се за везире 22) или сутана
то обраћање писало и у неколико редова. Када у писму видимо да
је инскрипција штура, одмах примећујемо да је тај допис писан са
љутњом или строгом наредбом.
У циљу разумевања тематике у тим препискама, наводимо
само неколико примера: Али-паша моли Милоша да утиче на
Србе да се умире, јер често долази до сукоба између Срба и Ту-
рака; Мехмед Решид-паша захваљује кнезу на поклону султана
Махмудa II и потврђује пријем 200 коња; кнез треба да стане
на пут прелазу преко постављене границе, да би се прекратила
насиља и пљачке; Абдурахман-паша пише књегињи Љубици из
Цариграда у своје име и у име кнеза Милоша; Хусеин-паша моли
кнеза да му позајми 100.000 гроша ради неких потреба за војску;
споразум између Хусеин-паше и Милоша о повлачењу границе;
Сулејман-бег моли кнеза да трговцима дозволи набавку хране итд.
Ова архивска грађа је велики допринос разумевању прилика
и мука кроз које је прошао српски народ почетком 19. века и
сведочи о Милошевом дугогодишњем ратовању и преговарању,
о томе како је постепено преузимао власт у своје руке и градио
чврсте темеље за Кнежевину Србију. За писање историје је неоп-
ходно истражити све доказе и надамо се да поменута архива неће
вечно остати нема.

Литература
Богуновић, Н. (2013), Србија у доба кнеза Милоша Обреновића,

Smashwords Edition;
Боркећи, М. Ћ. (2001), Osmanlı İmparatorluğu’nda Sırp Meselesı,

Истанбул, Kutup Yıldızı Yayınları;
Гавриловић, М. (1908, 1909, 1912), Милош Обреновић, I-II, Београд,

Архив Србије;
Ђорђевић, Т. (1922), Из Србије кнеза Милоша, I-II, Београд;
Јилмаз, M. ( 2012), Reformcu Sultan II Mahmut, Истанбул,

Selis Kitaplar, 89-93;
Љушић, Р. (2008), Српска државност 19. века, Београд,

Српска књижевна задруга;
Маринковић, М. (1996), Шта је писао књаз Милош турском цару

и везирима, Београд, Нова Европа;
Маринковић, М. (1998), Путовање књаза Милоша за Цариград,

Како је чувар свиња постао раван паши са три репа,

Београд, Српско наслеђе, 8, 24-29;
Маринковић, М. (1999), Турска канцеларија кнеза Милоша
Обреновића (1815-1839), Београд, Историјски институт САНУ;
Маринковић, М. (2009), Турци са стране кнезу Милошу, Фонд

Књажеске канцеларије, Београд, Архив Србије;
Милићевић, М. Ђ. (1975), Кнежевина Србија, I-II, Београд;
Ранке, Л. (1892), Србија и Турска у деветнаестом веку, Београд;
Стојанчевић, В. (1965), Вук Караџић и кнез Милош Обреновић,

Хисторијски зборник, XVIII, 103-118;
Стојанчевић, В. (1966), Милош Обреновић и његово доба, Београд;
Узунчарширли, И. Х. (1988), Osmanlı Tarihi, Анкара,

Türk Tarih Kurumu Yayınevi.
_________________________
16) Рика је била најједоставније писмо, коришћено у свакодневној служби,
док је дивани украсни стил којим су се писале султанске наребе.
17) Наредбе
18) Дозволе
19) Султанове повеље
20) Највећа покрајина
21) Посвета ономе коме се султанска заповест упућује
22) Високи функционер у Османском царству