Циљеви и последице агресије НАТО на Србију

Тај рат чије ће последице Европа осећати током читавог XXI
века представља велику историјску грешку коју ће Запад, пре
или касније, признати уколико жели да избегне још већи морал-
ни и општи суноврат.
Запад дугује извињење Србији за огромне људске жетве, пат-
ње и разарања изазвана империјалистичком политиком у 20. веку.
Учесници Конференције изразили су дивљење и одали нај-
више признање Војсци Југославије, односно Србије, борцима и
командном саставу, на високом патриотизму, професионализму
и храбрости у одбрани отаџбине и слободе од агресора.
Агресија против Србије и српског народа настављена је про-
теклих 10 година  другим средствима: политичким, економским
и пропагандним, разбијањем Војске Југославије (Србије), а за-
тим и укидањем СР Југославије.
Кулминацију антисрпске политике Запада представља иле-
гално, једнострано проглашење независности Косова и Метохије
17. фебруара 2008. године и признавање те криминалне НАТО
творевине од стране чланица НАТО и ЕУ, са изузетком Грчке,
Румуније, Шпаније, Словачке и Кипра.
Погрешном политиком Запада Косово и Метохија којим уп-
рављају лидери терориста и мреже наркодилера претворено је у
одскочну даску исламског екстремизма и највећу претњу миру и
стабилности у Европи.
”Сецесија Косова и Метохије, њено признавање од већине чла-
ница НАТО/ЕУ представља грубо кршење  основних принципа
међународних односа, оних који су потврђени и резолуцијом
СБ УН 1244 (1999). Та резолуција као обавезујући међународни
правни акт има трајни значај и зато Србија треба да инсисти-
ра да се изврше све њене одредбе које нису извршене, нарочито
одредбе о праву на безбедност и слободу кретања преосталих
Срба и других неалбанаца који и даље живе у енклавама опаса-
ни бодљикавом жицом, право на повраћај узурпиране приват-
не и државне имовине, право на слободан и безбедан повратак
220.000 Срба и других неалбанаца протераних у кампањама ет-
ничког чишћења и право на повратак контигената српске војске
и полиције.
Србија никада неће признати нарушавање њеног суверените-
та, територијалног интегритета и националног достојанства.
Србија има неотуђиво право да брани свој суверенитет и ин-
тегритет свим легитимним средствима као и свака друга суве-
рена земља.
Десет година после потпуно је јасно да је непосредни циљ
агресије био обарање са власти легитимног председника СР Југо-
славије Слободана Милошевића ради одузимања 15% државе те-
риторије Србије, распоређивања амерчких трупа, успостављања
војних база (Бондстил) и ради општег слабљења Србије као по-
литичког фактора на Балкану.
Исти центри моћи који су 1992. – 1995. учествовали у разбија-
њу СФРЈ, кренули су 1999. најпре у оружану агресију против СРЈ
да би је, потом слабили и коначно 2006. и формално укинули.
Они данас прикривено подстичу сепаратизме у другим де-
ловима Србије.
Паралелно, Запад је ангажован на ревизији Дејтонско-парис-
ког споразума са циљем да се укине Република Српска и силом
успостави унитарна Босна и Херцеговина супротно Споразуму
чији је гарант Србија.
Десет година после агресије НАТО, највећи део економских
и природних богатства Србије је у власништву корпорација  зе-
маља учесница агресије док је америчким и НАТО трупама дат
дипломатски статус, права која у сопственој земљи немају ни вој-
ска ни грађани Србије.
Политиком Запада досад је створено 7 нових државица на
месту једне – Југославије – која је као мултинационална и рела-
тивно просперитетна држава, постојала преко 70 година. На-
силна фрагментација СФРЈ и све што ју је пратило, оставила је
хиљаде људских жртава, спорове и затегнуте односе, уништену
економију и још увек нерешен проблем од преко 500.000 срп-
ских избеглица и расељених лица. Српски народ је протеран,
раздељен а где је био конститутиван, као у Хрватској, претворен
у обесправљену мањину.
Укупна политика Запада према српском народу током пос-
ледњих 20 година има карактеристике освете што отвара многа
питања о будућности Европе, посебно имајући у виду чињеницу
да је Србија у новијој историји Европе увек имала позитив-
ну  улогу. Крајем XX века Србија је пружила отпор политици
окупације и капитулације, коју је наметао НАТО предвођен
САД-ом, како би то учинила свака суверена земља. Својом агре-
сивном политиком према Србији Запад је истовремено настојао
да се муслиманском свету представи као тобожњи заштитник
муслимана на Балкану.
Учесници Конференције сматрају да ”Међународни кривич-
ни суд за бившу Југославију“ (ICТY) у Хагу представља проду-
жену руку НАТО, инструменат  осветничке политике појединих
моћних чланица НАТО/ЕУ. Њихов је циљ ревизија историје,
заштита агресора и оправдавања њихових злочина проглашава-
њем жртве – целог српског народа – кривцем. ICTY није показао
интерес нити спремност да размотри необориве доказе о злочи-
нима лидера албанског тероризма и лидера НАТО.
Учесници су затражили укидање Хашког трибунала као по-
литичке а не правне творевине која постоји изван и изнад зако-
на (Повеље) УН. Не постоје никакве основе да се Србија, српски
народ и њени лидери проглашавају одговорним за грађанске
ратове у бившим југословенским републикама, нити за после-
дице албанског сепаратизма и тероризма и агресије НАТО.
Учесници Конференције су затражили спровођење независ-
не истраге о околностима и узроцима смрти бившег председни-