Миливој Сребро

Крајина је пала, маске такође


Ако су деведесете године биле за Србе “дуго пропадање у бездан”,
Хрвати су проживели и доживели ту драматичну последњу
деценију 20. века на сасвим другачији начин : као “године патње
и славе”, као период болан али величанствен у којем је њихова
нација коначно испунила своју историјску судбину, укратко као
време голготе које ће се завршити величанственом апотеозом :
per aspera ad astra! Ова бљештава слика, помало патетична и на-
шминкана, слика коју је произвела и наметнула своме јавном
мњењу пропагандна машинерија Фрање Туђмана – “демијурга
хрватске независности” – није, међутим, сасвим без основа. Јер,
после жртава које су морали поднети у почетку југословенске
драме – сетимо се само призора из Вуковара! – Хрвати су успели
не само да заврше рат као прави победници него и да остваре
свој, како кажу не без поноса, “тисућљетни сан”: да коначно
формирају суверену и независну државу! Прву хрватску нацио-
налну државу у модерној историји, створену после више векова
живота под окупацијом, и после дуге – чак предуге! сада се то
јасно види – “југословенске епизоде”.
Та слика Хрватске – мале храбре земље задојене слободар-
ским духом, земље која је патила али и победила – није, по-
новимо, сасвим неоснована. Али, да би била истинита, или
барем ближа стварности, она се мора подвргнути значајним
корекцијама. Нарачито ако се погледа изблиза “друга страна
медаље”, оно што је вешта Туђманова пропаганда годинама
“гурала под тепих”, оно што је брижљиво сакривано “иза седам
брава” да се не би наудило репутацији Предсједника који је већ
за живота проглашен “живом легендом” и “оцем нације”. Под-
сетимо с тим у вези на неколико значајних детаља, уважавајући
при томе, наравно, сасвим легитимна права хрватског народа
на самоопредељење и на формирање сопствене националне и
суверене државе.
Primo. Не може се захтевати безусловно поштовање сопстве-
них националних права, макар и сасвим легитимних, а при томе
оспоравати та иста права једном другом народу! А то се управо

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ]

Слични текстови


Предраг Р. Драгић Кијук
Уморна цивилизација

Енрике Хосе Лопес Агилар
КОСОВО – ПЉАЧКАЊЕ ПРЕД СВИМА

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026