Последњи залогај

ског оружја окончао свој живот на месту које, на жалост, није
његово природно станиште. Немамо веродостојних података
шта је затим учињено с убијеном животињом.
Намештај у стану је био изломљен и изгрижен. Власник
стана је очигледно био страсни читалац, што се може устано-
вити на основу приличног броја књига које су биле расуте по
стану. Премда крокодили черече све што је на домак њихових
чељусти, не бирају залогаје, овај је књигама, употребимо реч
којој овде никако није место, опростио. Међу њима је мноштво
разних куварских приручника. Некако издвојена, уз преврнути
ноћни сточић једино је била нераспакована књига ”Како тро-
вати мачке и псе”.

7
Сад се, верујем, питате шта је са мном, где сам. Хоћу да вам по-
могнем у одговору на то питање, али с тим да моју помоћ не схва-
тите као опроштајне речи. До опраштања од ма кога није ми ни-
мало стало.
Од детињства сам научен да увек поједем све из тањира. Та-
њир после јела не сме да изгледа као да се из њега јело. Мора да
буде чист као да је најбрижљивије опран и обрисан. Тако волим.
И тако мора бити и овог пута, мада ја нећу бити онај који једе и
нисам био онај који је јео. У томе лежи и разлог загонетке где се
сад налазим док читате ову моју поруку, моје последње писмо
упућено свима којих би се могао тицати мој случај.
Мој живот је био вечито трагање, па је тако морао и да заврши,
у трагању. Трагао сам и за одговорима на изгубљена питања, да-
боме и за љубављу, од чега сам доцније одустао, за разумевањем
ближњих, и ништа за чим сам трагао, нисам налазио. Све до мог
алигатора, с његовим фантастичним наранџастим погледом и
усправним зеницама налик сечиву. Као што знате, у нашим кра-
јевима нема закона против држања алигатора, као што нема
закона ни против њиховог храњења и изгладњивања. Био је то
пут до савршенства, пут без остатка. Питао сам се, признајем,
да ли такав нецивилизовани створ уопште има појма о сласти.
Кад сам ја у питању, изгледа да ми је увек било најслађе оно што
је било најгорче. Зато сам и завршио овако. Необрађен. Непечен.
Некуван. С коскама. Чак обучен. Недостојно за неког с кувар-
ским даром којим сам неоспорно располагао. То ће вам посведо-
чити и мачка и пас с којима сам краће време био у пријатељству,
мада нисам неки љубитељ животиња, а и заклети сам против-
ник месне и масне исхране, што никако не значи да баш нема за
шта да ме уједете. То вам може посведочити Али. Али познајући
вас, он то више неће бити у стању, јер сте склони да стављате
лонац на ватру док су намирнице још на пијаци.

Епилог: После залогаја
ЈА: Пожелео сам обичну фантастичну причу, донекле паранор-
малну. Доста ми је било да приче налазим у стварности, пре-
писујем их с осећањем да опонашам свет уместо да га стварам.
Хтео сам да измислим нешто чега никад није било и чега нема.
А ипак, док сам замишљао причу која ће невесело заврши-
ти, некако сам знао да у њој, ма колико се ја трудио у својим
фантазирањима, све врца од стварног догађања, и што је најгоре
да се то што причам заиста одиграва баш мени и са мном, онако
како се догађало и другима, невесело, а ипак у радости.