Слободан и Мира Павловић продају зграде у Америци, а граде град у Српској

– Млади људи нису свесни колико их, у својим махинацијама,
могу искористити прљави  људи;
– Никада ме није интересовало шта други људи раде, него
шта и како ја радим;
– Ми нисмо имали пред собом предводника духа и истине ко-
ји би нас освојио својим свједочанством и упутио Христосу;
– Нашој земљи су потребне молитве, љубав и покајање, осло-
бођење од искушења које је Бог пустио на нас;
– Снага православља је у његовом јединству. Вјерујем у снагу
православља, у нашу Српску Цркву. Вјерујем да је она у Богу и у
људским душама које се кроз његов огањ роде. Радујем се што
све више хришћана увиђа да је Божија методологија вреднија од
људске. Пошто је, по људском аршину, витлајемска звијезда
одавно почела да тамни, човјек вриједи онолико колико вриједи
у Божијом очима;
– Без унутрашњег препорода нема никаквог истинског препо-
рода ни за људске душе ни за државе;
– Цео српски народ и све српске земље нашли су се на страш-
ном распећу чији су узроци  неслога, разједињеност и интереси
страних сила. Због завидљивости и неслоге, пакости и злобе и под-
ложности поткупљивости, издаји и корупцији, личне интересе
издигли смо изнад националних, народних и државних и то нас
је довело ту гдје смо – у тоталној несигурности;
– Крајње је вријеме да схватимо да без духовног и националног
јединства, братске љубави и слоге неће бити ни могућности да се
одупремо страним притисцима, ма са које стране они долазили.
Мира и Слободан Павловић не знају за мржњу, завист, пакост,
злобу ни према коме. Искрено се радују свачијем успеху. Имају
визију, веру, став и самопоуздање и оно што испланирају увек
остваре. Верују у Бога, у свој народ, у себе и свој успех. Живе у ве-
ри и сазнању да изнад свега увек стоји искрена, непоколебљива
љубав у Бога. И, тако, Слободан и Мира Павловић, кроз веру у
Бога, у међусобној љубави, са вером и надом постижу све што
молитвено пожеле.
Бог, дела и људи не дају да задужбинари остану тајни. Тако је и
доброчинство Слободана и Мире Павловић допрло и у Редакцију
часописа Људи говоре и настала је ова прича. Павловићи су за
своја племенита дела добили више признања од српског народа
и српских земања, али им је најдражи Орден Светог Саве који
им је уручио Његова Светлост Патријарх Павле.

Задужбине Слободана и Мире Павловић
– Споменик кнезу Иву од Семберије у Поповима, 1990;
– Павловића мост Попови – Бадовинци, 1996;
– Град Слобомир, започет 1996. на левој обали Дрине код
Павловића моста. (До сада су изграђени: Павловић
интернационална банка, телевизија и више занатских радњи
и нових предузећа у којима су запослили око 1500 радника);
– Мире Павловић пут од Попова до Бијељине, 1996;
– Споменик Филипу Вишњићу у Бијељини, 1997;
– Црква св. Христовог Васкрсења у Поповима, 1998;
– Слободна трговачка зона ”Слобомир”, 2003;
– Синагога у Добоју, 2003;
– Пешачки мост преко Рзава у Добруну, 2004;
– Водовод до Манастира Добрун, 2004;
– Дар Манастиру Каона код Шапца, 2005;
– Дар Манастиру св. Василија Острошког у Бијељини, 2005;
– Завршен Слобомир П Универзитет, са шест факултета,
студенским домовима;
– И даље, ”сваки цент за Слобомир”: у изградњи је више објеката
од којих је најатрактивнији Аква-парк у склопу Слобомир П
универзитета, са базенима топле и хладне воде.