Небојша Радић
Језик и писмо
Поштовани читаоци ”Људи” и наше рубрике посвећене језику и пи-
тањима везаним за и ”oko” језика. У прошлом броју смо почели да ис-
тражујемо нека од основних питања природe и судбинe овог врлофи-
ног и осетљивог инструмента којим се сви свакодневно служимо.
Установили смо шта је функција матерњег језика и који су то
проблеми и изазови на које наилазимо.
Потом смо се запутили преко мора да неке од одговорa потражи-
мо код суседа који су се овим проблемима већ бавили или се још увек
баве. Лингвистчки смо ”обишли” Сардинију и установили да је чак и
на том малом медитеранском острву ситуација далеко од једноставне.
Намера ми је била да наше путовање језицима света настави-
мо на Иберијском полуострву и Латинској Америци. Кажем била
јер je у нашу редакцију у међувремену пристигао текст колегини-
це Наранчић, Говор у оклопу писма.
Текст на занимњив начин говори о судбини самогласника јат
па самим тим се и надовезује на неке од тема које смо овде начели
у прошлом броју.
Колегиница Наранчић у тексту користи придев србски уместо
српски и славенски уместо уобичајеног словенски.
Редакција ”Људи” је сматрала упутним да текст објави у ори-
гиналној верзији а да од колегинице затражи један краћи додатни
текст у коме би она образложила своје становиште.
Дакле, пред вама је текст који вам топло препоручујем у нади
да ће имати одјека и да ће можда покренути једну здраву и учену
расправу на ову тему.
Коментари