Суд правде

(басна)

Основале животиње Суд правде. Иницијативу за оснивање дали су лав, тигар, орао и питон. Прве три зато што су у атланској демо-
кратури биле прве међу једнакима, па их нису обавезивали пос-тојећи закони, а четврта, питон, зато што је могао да се наједе за да-
нас, а прогута и за сутра, после чега би отишао на спавање, и уоп-ште га се није тицало кога и због чега оно троје приводе овом суду. Лаву, тигру и орлу придружило се неколико хијена, лешинара и пацова, јер су знали да ће, пошто се ови наждеру, остати довољно и за њих.

За седиште Суда правде изабрали су град на каналима, у земљи ветрењача. Тако су онога о чему се судило, изјаве многобројних заш-
тићених и незаштићених сведока, извештаје експерата, доставе обавештајних и контраобавештајних служби, расправе између су-
дија оптужбе и адвоката одбране, могли лако да се ослободе. Кад би се у архиви накупила гомила папира с недавних процеса, оне старе су бацали кроз прозор у канал, одакле их је вода носила даље. А ту су биле и ветрењаче. Ове су разбијале устајао ваздух и смрад који се стварао од многобројних и дуготрајних седења. Поједини процеси су трајали по осам и више година.

За судије су изабрали кенгуре. Ови су изгледали веома достојан-
ствено кад стоје усправно, што баш није било често, с обзиром на дужину процеса, а умели су и добро да се боксују у расправама, ка-
ко између себе, тако и с адвокатима одбране. У својим торбама, по-
ред закона и анекса, којима су се постојећи закони могли заобићи, носили су мобилне телефоне. Тако су стално били у вези с онима ко-
ји су основали и финансирали овај суд и на та места их поставили.

Први процес у Суду правде био је једном волу с Брдовитог Балкана. Овај је био оптужен да оре уздуж, а не попреко, како су то међународни фактори тражили од њега, и уопште, да се понаша као да су поља, по којима је јурцао као теле, његова. Оптужница га је још теретила да је из свог атара терао све оне који су му махали црвеном марамом. Ништа није помогло то што је адвокат одбране упорно доказивао Суду да за волове постоји само једна боја. За председника Суда то што су волу махали црвеним марамицама, дресовима и поставама капута, није била провокација, већ само подсећање на његову природу. Као посебан злочин окривљеном је стављено на терет да је у борби смртно ранио једног другог во-
ла. При томе, у обзир није узета околност да је овај ушао у атар првог вола, претходно га одцепио и сломио му леви рог. Вола су за
прекршај правила рата и геноцид над стоком осудили на доживотну робију. Затворили су га у стају у којој је могао да гребе роговима зидове, јер је у њој једва могао да се окрене. Но, пре него што је жалба на пресуду била размотрена, једног јутра, вола нађоше мртвог у ћелији. После исцрпне истраге, за коју су били ангажовани најпознатији светски експерти за судску медецину, јер је Суду правде стало да у јавности остави утисак да је фер и праведан, издато је саопштење да је во, поред одређених му дневних лекова, попио једну пилулу мултивитамина више од преписане дозе.

После суђења волу, дошао је процес једном орангутану. Кенгур
који је председавао овом процесу, нарочито је био киван на мајму-на. Овај је, кад је улазио у судницу, показао кенгуру на торбу у ко-
јој је држао мобилни телефон, а онда је, мимиком, десним кажи-прстом направио неколико кругова у ваздуху, сугеришући председнику Суда, да позове телефоном своје налогодавце и добије инструкције за његов случај. Због непоштовања Суда, као и због тога што је алудирао да Суд у поступку прима инструкције са стра-
не, Председавајући је, одмах после прочитане оптужнице, позвао неколико заштићених сведока, између осталих, једног јарца и јед-
ну овцу. Први је одмекетао оно што су му унапред рекли да каже на Суду. Овца је потврдила све што је први сведок навео. После изречене пресуде, јарцу су за награду дали грумен соли да је лиже до краја живота. Овци, зато што је одблејала све оно што се од ње тражило, обећали су да ће њен сир служити с купусом и пасуљем у затворској кантини.

После ових процеса, Суд правде је судио једном коњу због то-
га што се ритао, јер су хтели да га пошаљу у рат. То би још можда некако прошло код војних старешина, а цела ствар би била заташкана, да један генарал није покушао да на њега стави ам и упрегне га у кола која су била спремна да крену у још један рат који је
НАТО започео. Коњ се том приликом ритнуо, ударио дотично војно лице у доњи део трбуха. Генерал је убрзо занемоћао, због че-
га више није могао да врши војне, а што је оптуженог посебно те-
ретило, и неке деликатне породичне дужности. Суд правде је оце-нио да је изузетно тежак злочин учинити једног генерала килавим,
имајући у виду чињеницу да се налазио на важној дужности екс-панзије НАТО снага на исток. Осудио је коња да добровољно се-
бе завешта да се од његовог меса направи храна за мачке, а од кос-тију туткало.

Суд правде заседа и данас, за све оне који не хибернирају и интересују се за правду. Они, које интересује активност ове инсти-
туције, могу да се обавесте о његовој делатности преко сајта: Wаshington, Wаshington, Wаshington, или www. SudPravde.com