У почетку беше Реч. Реч беше у Бога и Бог беше Реч! Дати некоме реч то је некад подразумевало одржати је, јер маколико то некоме данас деловало прозаично, реч је, ипак, реч. Нешто важно, а тако заборављено. Потиснуто. Реч обавезује. Реч усправља. Стока се везује за рогове, а људи за речи. Зато је реч светиња. То морају да знају сви актери на политичкој сцени Србије. Ко не поштује дату реч тај никог и ништа не поштује. Урушили смо се као нација и друштво јер не поштујемо ни реч, ни потпис, ни веру, ни традицију, ни себе, а очекујемо од других да нас уважавају.
Издаја је озакоњена, а патриотизам протеран. Издати неког је напредно, нешто вредно пажње, ствар која се подразумева. Патриотизам је нешто назадно, потпуно непотребно, готово екстремно. Јавно исказивати љубав према свом народу и држави доведено је до апсурда и општег подсмеха. Издаја је зато уздигнута на ниво божанства, без чега ниси ни довољно кул, а ни довољно омиљен у друштву. Издаја се препоручује као рецепт за убрзани и гарантовани успех. И саме речи издаја и патриотизам су изгубиле свој првобитан смисао, јер се често приписују онима који то нису.

The meaning of life and health cannot move away from the meaning of the concepts of Good and Evil, and all this is connected with human deep psychology. In spite of everything, it was ethical utilitarianism that opened up all possible manipulations in the field of psychological and psychiatric science. The basic thing to understand here is the following: only the unconscious part of a person’s personality can be manipulated, consciousness, intelligence and an integrated personality are not subject to this.

The notion of the unconscious, as we know, was understood long before Sigmund Freud’s theory by major philosophers (and before them by ancient peoples), while the notions and phenomena of the Oedipal and Electra Complexes were described in Greek dramas. The notion of the unconscious in one way or another is already sensed and mentioned by: Descartes, B. Pascal, M. de Montaigne, Spinoza (B. de Spinosa), Leibniz (GW Leibniz), Malebranche (N. Malebranche), Rousseau (JJ Rousseau), Kant (I. Kant), Hume (D. Hume), Fichte (JG Fichte), Goethe (JW Goethe ), Hegel (F. Hegel), Men de Biran (M.de Biran), Schelling (FWJ Schelling), Schopenhauer (A. Schopenhauer), Dostoevsky (F.M. Dostoevsky), Charcot (JM Charcot), Marx (K .Marx), Bernheim (H .Bernheim), Jeanne (P. Janet), Hartmann (H. Hartmann), Nietzsche (F. Nietzsche), Bergson (H. Bergson), and later Jung (CG Yung)…

 Видео снимци састанака одржаних у хотелу Фонтана у Братунцу 11. и 12. јула 1995. су кључни игнорисани докази који су изостављени не само из званичног сребреничког наратива, него такође углавном и из судских поступака вођених у Хагу. Из разлога који су очигледни, тужилаштву одговара да ове доказе гурне у страну. Изненађујуће је, међутим, да се ни одбрана није показала претерано ревносна да ове доказе предочи, да би судска већа МКТБЈ суочила са њиховим колосалним импликацијама.

И док Сијена спава, ја тимарим свога Ђихијана, и прежем га полагано и мирно као да су пред нама светлосне године каскања уз звук прапораца који подсећају на рускe тројкe кроз мећаву. Нама, напротив, није досуђен снег јер смо и на истоку и на западу чувани Јадранским и Тиренским морем и немамо снежне зиме, али једнаки пут на север, као до ових морâ, одводи нас у драгу и љубиму Тоскану, у Фиренцу. Тамо се на брду Фијезоле, а то је у неку руку јужни део Фиренце, налази Госпођин стари виноград који ја волим да обрађујем, јер осим коњâ, ја сам задужен и за њену лозу и винограде. Срећа те родом потичем из Неготинске крајине где основна знања о коњима, а нарочито о виноградима, имају и мала деца. А и најбоље од свих могућих сенâ, на које се ова жива душа, мој Ђихијано беше навикао током десетак година, ствара се баш у Тоскани јер изазовна и мека трава која расте повише виноградâ је најбоља за сушење; задржава укус и мирис, па сваки пут кад завршимо све што је планирано око лозе, ми пуна кола траве, гумених точкова, одвозимо на југ, у дôм у Сијени, где нас чека Миа Кара Клара.

 Часни оци, драга браћо и сестре, поштовани Срби, помаже вам Бог. Састали смо се данас на вјековном српском Озрену, и не случајно, на Велику суботу, дан уочи васкрсења Богочовјека, да уз Његов благослов, свједочимо Истину и да са пуном свијешћу и историјском одговорноћу обиљежимо чувену Битку на Краљици у којој је, од 1. до 15. априла 1943. године, Озренски четнички одред под командом потпуковника Цвијетина Тодића (1912-1947) славио бриљантну побједу над елитним, бројчано снажнијим и боље наоружаним окупационим њемачким формацијама ојачаним озлоглашеном „vražijom divizijom“, чији састав су чинили 50 одсто Хрвати и босански муслимани, дијеловима četvrte domobranske divizije из Добоја и domobranske brigade iz Tuzle.