22.
Есеј

Milo Lompar, Belgrade
Odyssey’s Bitterness?

Even though primarily a poet, Mirko Magarasevic is renowned as an essayist, anthologist, translator, and travel writer in Serbian literature. As an essayist he combined a sense for analysis of literary works, disintegration into elements of the poetic structure, with contextualisation of poetic meaning in the broader systems of the language, history, culture and tradition. Tradition – in his perspective – is composed of facts of both Serbian and European literary experience. Hence, Magarasevic analytically, culturally and historically illuminated many works of Serbian poetry, from Classicism and Romaniticism until contemporary Serbian poets. In the tradition of European poetry he directed his attention to Anglo-Saxon poets: with particual interest to Ezra Pound. As a translator, he extended his essayistic concentration and put in special effort into translation of Pound’s works. As an anthologist, he came out long ago: in nearly every issue of the influental Belgrade’s magazine Savremenik, from the late seventies of the XX century, in the column „The Аnthology poem” we could have read knowingly selected verses of Serbian poets from different epochs, of different poetics and character, from Sterija (Tombstone to me by myself ) and Sarajlija (Debauchery), Laza Kostić (That face of yours), until contemporary poets like Milan Komnenić (Who are you, Who are you). His every selection was followed by the inventive critical review of the poems themselves. As a travel writer, Magаrasevic in a new and interesting way illuminated spaces of the Mediterranean, expecially Greece and Turkey, by combining cultural and historical knowledge and literary evoking of spaces, people, customs and habits, into storytelling that represents true value of our traveloque. He confirmed the accurateness of Slobodan Jovanović’s thought: „It is not hard to describe what one sees but it is hard to see what is worth of describing.” Magarasevic can actually see and describe all that is worth of readers’ experience.

цела вест
21.
Вести

Бранко Павловић
КОСОВО И МЕТОХИЈА
– Пет месеци до победе Србије

Двадесет година од завршетка НАТО агресије навршава се 10.јуна следеће године.
За државе које су признале тзв.Косово, а нарочито за дубоку државу САД и Британије, сасвим је неприхватљиво да до тог датума Приштина не буде у УН.

Двадесет година да се „мрцваре“ са тамо неком Србијом и да опет нису успели да „заврше“ посао, па то је недвосмислени пораз за велике силе.

цела вест
21.
Вести

РАСПАД ПОРОДИЦЕ И ПРОПАСТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ:
Или зашто “апсолутна моногамија” ствара “друштвену енергију”

Распад породице доводи до друштвене нестабилности
Важне лекције из историје:неморал доводи до распада породице, распад породице доводи до друштвене нестабилности, друштвена нестабилност доводи до пропасти цивилизације
Промискуитет, неверство и порнографија доводе до полно преносивих болести, развода и распада породице
Распад породице подрива друштвену стабилност, морал становништва, развој образовања и доприноси порасту криминала, отуђења омладине и самоубистава
Да би створили стабилно друштво морамо повратити праву љубав, истинско родитељство и породицу
У записима о људској историји не постоји случај апсолутно моногамног друштва које је није успело да искаже велику културну енергију. Не знам за случај да је велику енергију показало друштво које није апсолутно моногамно
Сорокин тврди да друштва цветају и бивају креативна онда када сексуалне  норме и обичаји  фаворизују ексклузивност, моногамију, верност, одговорност и породичну стабилност
Насупрот томе када обичаји и норме подржавају сексуалне слободе, сексуално експериментисање, серијску моногамију, лак развод и кратке и променљиве породичне односе (посебно са децом) тада друштва постају нестабилна и отуђена а затим пропадају
“Апсолутна моногамија” ствара “друштвену енергију”

цела вест
21.
Вести

Милоје Радовић, Краљево
О КЊИГАМА И КЊИГОПРОГОНИТЕЉИМА
(Мали, опомињући подсетник, потребан свакоме)

Од кад постоје књиге постоје књигољупци и књигопрогонитељи.

       Томе нас учи историја књиге и читања која је најтачнија историја културе човечанства. Имајући у виду да постоји и читање пре читања, односно читање пре постојања књиге, човек је са појавом писма и књиге постао и остао једино читајуће биће.

       Алберто Мангел, један од највећих савремених инелектуалаца, тврди да на таблицама из Тел Брака, малог места из многострадалне Сирије, (последњи пут су виђене у Багдатском музеју пре страшног Заливског рата), почива цео написани свет. Он, такође тврди, а то потврђују и многи научници који се баве неуролингвистиком, да је човек биолошки предодређен да буде читалачко биће.

       Шта се то десило и шта се још дешава томе бићу које, од почетка читања пише, чита, а уништава књигу?

цела вест

Слободан Антонић: Нема слободе у Србији – а у којој колонији је има?

29. маја 2018.
Слободан Антонић: Нема слободе у Србији – а у којој колонији је има?
Зар не примећујете како наше државне установе (Повереница и полиција), као и наша „слободна” штампа, делују координисано по типичној стратегији застрашивања

Слободан Антонић (Извор: Јутјуб)

Владимир Димитријевић добио је ових дана писмо из канцеларије Поверенице за заштиту равноправности у ком се каже да се на њега жали извесна НВО. Крив је што је на свом сајту vladimirdimitrijevic.com објавио текст (овде) у ком, између осталог, стоји да је „једино природна заједница између мушкарца и жене”. Тиме се, ето, „врши дискриминација на основу брачног и породичног статуса, родног идентитета и сексуалне оријентације”.

цела вест
Page 42 of 131
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026