Рационалним разлозима не можемо објаснити зашто је небо плакало три дана и три ноћи док су трајале Видовданске свечаности у Крушевцу, лета Господњег 2018.

Патријарх српски Иринеј служио је видовданску литургију у пречасној цркви Лазарици, уз саслужење крушевачког владике Давида, са свим монаштвом и свештенством ове епархије.

Владимир Димитријевић добио је ових дана писмо из канцеларије Поверенице за заштиту равноправности у ком се каже да се на њега жали извесна НВО. Крив је што је на свом сајту vladimirdimitrijevic.com објавио текст (овде) у ком, између осталог, стоји да је „једино природна заједница између мушкарца и жене”. Тиме се, ето, „врши дискриминација на основу брачног и породичног статуса, родног идентитета и сексуалне оријентације”.

Србин инфо,  28.05.2018.

ОДУСТАЈАЊЕ ОД ЋИРИЛИЦЕ ЗА НЕКЕ ПОСТАЈЕ И СИМБОЛ ТЕЖЊЕ КА „ЕВРОИНТЕГРАЦИЈАМА“

Ћирилица је најпрогоњенија азбука на свету, а многима и – најмрскија.

Тако је момента када је настала, јер су тада Св. Константина-Ћирила прогониле присталице „тројезичне јереси“ које су сматрале да је хришћанско богослужење могуће само на три језика – на ивриту, грчком и латинском.

Тако је било и када су његовог брата, Светог Методија, Немци заточили у манастиру Рајхенау, а Ватикан забранио „словенску литургију“.

Тако ствари стоје и данас.

Демонстративно одустајање од ћирилице постаје симбол стремљења ка „евроинтеграцијама“…

Интересантно је да оваква мржња постоји само према ћирилици.

Kолико си ти то пута био на Косову и Метохији, јуначе рововских конференција за штампу и херојских битака код Сарапе и Марића, редове Вучићу?!

Колико си пута заноћио у Великој Хочи док су шуме око ње гореле а проклети крволоци заурлавали пред селом ко курјаци, кидишићу на шаку непокорних?!

Колико си пута прошетао оних стотину метара Ораховцем, колико се могло, док је киша каменица бесомучно тукла о сваки део тела?!

Јеси ли то био у Зочишту на литургији док се пуцало на манастир, знаш ли где је Зочиште уопште?!

Колико те је пута, јуначино јутарњих програма, ноћ затекла у Србици на путу за Девич док је горио а арнаутски крволоци у хајци за српским вратовима…

Колико си пута помагао старцу да сакупи синовљеве кости на витомиричком гробљу (свако је гробље, нажалост, исто) и отужи тај жалосни завежљај иза шикаре, док су Шиптари славили ђавољи пир преоравајући још који заметнути гроб?!

Министар Вукосављевић је сада прекардашио с ћирилицом и с плурализмом српске културе. Стога – у Младеновац! Није невоља што је културна Стратегија 2027 гурнута под лед и што ће њен творац бити смењен. Невоља је што је још једном демонстрирана снага нашег аутоколонијалног естаблишмента

Блиц је ових дана објавио да смењују министра културе Владана Вукосављевића.

Цела актуелна Вучићева влада – с Брнабићевом на челу, као својеврсним фикусом – тешко да заслужује неко нарочито поштовање. Ипак, у тој влади налази се и понеки министар који је бар нешто покушао да уради на националном плану.