Јасеновац у светлу анатомије политичке похоте

Да и у нашем времену, окруњеном глобалистичком идеологијом
америчког и европског политиканства, има новинара који не пате
од моралне лености и који чувају достојанство своје струке, све-
дочи и књига Биљане Живковић. Конципирана од текстова који
су сведочанство како политичке патологије, тако и масовне соци-
опатске помаме, књига “Јасеновац и сребренички мит” претвори-
ла се у анатомију савремене изопачене друштвене збиље, са једне,
и моралну хрестоматију, са друге стране.

1.
Ко и зашто прећуткује Јасеновац и форсира сребренички мит, јас-
но је после увида у шест текстова ове потресне сторије о српском
мартиријуму и о пакленицима. Слику политичког патохуманиз-
ма, који све подређује моћи и прагматизму, још језивијом чине
сазнања да је у погрому хрватских усташа над Србима учествовао
и велики број припадника хрватског клера.
У “Документима о протународном раду…”, Јожа Хорват и Зде-
нко Штамбук наводе 427 црквених злочинаца, док је Гојо Ристе
Дакина за књигу “Буди католик или умри” пронашао 977 католич-
ких свештеника који су сарађивали са усташама. Милан Булајић
је тај број, по истраживању, повећао на 1.171, а Америчка комисија
за утврђивање злочина изишла je с податком о 1.400 припадника
хрватског римокатоличког клера који су помагали Павелићу и
Степинцу, како би Хрватство уздигли у сам врх бестијаријума
Пије XII је сатрапа Павелића благосиљао “на почетку његове
језиве каријере, у њеном току и на самртној постељи”. (К. Дешнер,
“Политика римских папа у 20. веку”, књ. 2, стр. 154). Папа се није ог-
лашавао поводом холокауста над Србима – али се зато огласио 2.
јуна 1945. због “туговања” услед комунистичких убистава “свеш-
теника… из Словеније и Хрватске”.
Папа Пачели (алијас Пије XII) није видео ништа лоше у томе
што је “практикујући католик” Анте Павелић, у доба монструм-
државе НДХ (1941-1945), по писању Хермана Нојбахера на најмон-
струознији начин побио 750.000, а по сведочењу генерал-мајора
СС трупа Ернста Фика око 700.000 Срба, нити што је целокупну
имовину СПЦ-a у Хрватској присвојила римокатоличка црква.
Колико је тачно уморено невиних људи у овој монструм-држави
тешко да ће икада бити утврђено, иако у својој књизи “Ватикан
и Други светски рат” М. М. Шеинман преноси један податак по
коме је број ликвидираних Срба “око 800.000”. Ове застрашујуће
цифре су ваљда једини разлог што је Авро Манхатан, култни пи-
сац о Ватикану и аутор чије су књиге доживеле преко педесет из-
дања, закључио да је “Павелићево животно дело стварање једне
од најокрутнијих фашистичких тиранија која је икад осрамотила
Европу”.
Еуђенио Пачели се није оглашавао о зверствима и клању “у ка-
толичкој великој Хрватској” у којој је трајао лов на Србе, Јевреје и
Цигане. Валови мржње, садизма и незапамћених ритуалних уби-
става једини је знак његове духовне деце која су учинила да су се
“реке Хрватске и Босне мастиле од српске крви” (Маурицио Баси).
Он је у свему имао разумевања за став фрањевачког фратра и гу-
вернера Шимића, а који је овај сажео у две реченице: “Побити све
Србе за што је могуће краће време. То је наш програм”. То у свом
поверљивом извештају тврди и командант окупиране Србије ге-
нерал Бадер, истичући како “Хрвати, без сумње, настоје да цело
српско становништво униште”.
Зар онда чуди што је из немачког посланства у Београду, још 16.
септембра 1942, Феликс Бенцлер обавештавао Министарство ино-
страних послова: “Од оснивања те државе (НДХ) до данашњег да-
на, уз опрезне процене, више стотина хиљада Срба коштало је жи-
вота”. Истовремено, генерал-пуковник Александар Лер констатује
“да је уморено око 400.000 према усташким наводима”. И у својој
књизи “Југославија на вратима”, Енцо Каталди. такође, сматра
да је “покољ Срба од стране Хрвата, између 1941. и 1942, достигао
356.000 православних жртава и неколико хиљада Јевреја”.
Макар што су хрватски србофобични католици поклали око
110.000 деце у за њих отвореним “посебним логорима”: Метајна
на Пагу, Јабланац, Млака, Јадовно, Горња Ријека, Јасеновац, Стара
Градишка, Брочић, Јастребарско, Сисак – папа Пачели као човек
“светодуховске речитости” потпуно се оглушио и о овај јединстве-
ни бестијаријум у историји Европе. То је и разлог што се Ватикан
не може ослободити од одговорности за део сопствене патобиогра-
фије, баш како што се ни Американци не могу ослободити одгово-
рности за програмирани рат против Срба током 1991-1995. године.
Они су најодговорнији за етничко чишћење Срба у Хрватској и
гашење Републике Српске Крајине 1995, директно саучесништво,
и поред постојећег ембарга, у наоружању муслимана у Босни и
уништавање око 2000 српских села (М. Иванишевић: Српска зга-
ришта сребреничког краја) по принципу “спржене земље”, и глав-
ни политички лобиста Шиптара на Косову и Метохији – под чи-
јим се надзором, и поред Резолуције 1244 Савета безбедности УН
1999, успоставила расистичка политика чије се дивљаштво огледа
у цивилизацијски поражавајућим бројкама. Од 1999. до 2011. са
Косова је протерано око 300.000 Срба, изведено 7.050 напада на
Србе, 935 њих је убијено, а не зна се судбина за 1.811 отетих; сру-
шено је 156 православних богомоља, уништено 256 гробаља, по-
крадено више од 10.000 икона, а 7.240 српских надгробних споме-
ника потпуно разорено.