Јасеновац у светлу анатомије политичке похоте

је  додатно тражио (што је потврдио и новинару Андреасу Цума-
ху, 30. новембра 1995) од Клинтонове администрације допунске
информације о Сребреници – али се “вратио из Вашингтона праз-
них руку”.
Као утваре, протежери нове глобалистичке и лихварске уто-
пије владају из сенке, окружени сектама, невладиним организаци-
јама као пошастима наступајућег трећег миленијума и доусавр
шаваном езотеријом, која је прешла пут од жудње темплара и ма-
сона да открију “златну грану” – до банкократије као идеалног мо-
дела владавине. Разумљиво да ће припадници ове алијансе учи-
нити све да истина о српском мартиријуму не дође у јавност, па
њој жртвују и најновију поражавајућу истину да је највећи број
жртава (8.225, иако не и коначан) у рату 1991–1995. сустигла страш-
на смрт у граду Сарајеву.
Напоменимо да је 1995. војска Републике Српске прошла кроз
“50 села која су се налазила у заштићеној зони и никоме ни длака са
главе није фалила”. Како су, пак, Срби пролазили у заштићеним
зонама то говоре описи ратишта широм бивше Југославије, одно-
сно цифре и ритуални злочини које су хрватска или муслиман-
ска војска чиниле у последњем индукованом сукобу. У том злочи-
начком импровизаријуму није необично да учесници у удруже-
ном злочиначком подухвату живе од афера (Јасеновац) интерна-
ционализације измишљене приче (Сребреница) или одбране “ис-
тине” – какав је случај са хрватским сисачким бискупом Владом
Кошићем, који тражи хитно укидање дипломатских односа са
Србијом. Кошић је крајем септембра 2011, проповедајући пред пред-
ставницима МУП-а, поводом Дана полиције, додао да је необич-
но да се “двадесет година после страшног зла које се обрушило на
Хрватску – и суседну БИХ – и даље изокреће истина и покрећу оп-
тужнице против бранитеља херојског града Вуковара, а за гено-
цид над српским народом”.
Ако политика, ма и у једном сегменту треба да служи хумани-
стичком идеалу, онда Хрвати католици и муслимани Бошњаци
треба да се ослободе наметнуте им холивудизиране биографије.
Напросто, америчка истина о догађајима у Хрватској и Босни, као
и о програмираном распаду Југославије, није ништа друго до лаж
и плод једне профитне и расистичке политике. Према томе: докле
год истина мртвих Срба и прогоњених Срба не постане истина
живих Хрвата католика и муслимана Бошњака – дотле ће хрват-
ска и бошњачка политичка садашњост бити препознатљива по то-
ме што ју је сустигла политичка прошлост.

5.
Јасеновац је мера српског молитвеног сећања, саборног достојан-
ства распетог народа и истине која се не може замрачити глобали-
стичким “гмижућим фашизмом” (Ноам Чомски). У историји са-
времене Европе и римокатоличке цркве овај хрватски логор (који
чини комплекс засебних целина: Крапје, логор број 1; Брочице,
логор 2; Циглана – 3; Кожара – 4; Уштице – 5; Млакве – 6; Стара
Градишка – 7) и први логор и стратиште за децу у Другом свет-
ском рату – уз Метајну на Пагу, немогуће је истиснути из историје
најмонструознијих злочина. Несумњиво, у том кључу се налази
и огледа индивидуална и колективна историја не само усташке
психопатологије, већ и знатног дела хрватског народа.
Као парадигма прошлости, Јасеновац је много више парадиг-
ма балканске и европске будућности. Свест о притајеној неизвес-
ности је и главни разлог настанка књиге која је пред нама. Да нову
садашњост не би сустигла прошлост, Биљана Живковић је, бирају-
ћи жртве и сведоке истине, сачинила књигу достојну поштовања.