09.
Предраг Р. Драгић Кијук

Јасеновац у светлу анатомије политичке похоте

је  додатно тражио (што је потврдио и новинару Андреасу Цума-
ху, 30. новембра 1995) од Клинтонове администрације допунске
информације о Сребреници – али се “вратио из Вашингтона праз-
них руку”.
Као утваре, протежери нове глобалистичке и лихварске уто-
пије владају из сенке, окружени сектама, невладиним организаци-
јама као пошастима наступајућег трећег миленијума и доусавр
шаваном езотеријом, која је прешла пут од жудње темплара и ма-
сона да открију “златну грану” – до банкократије као идеалног мо-
дела владавине. Разумљиво да ће припадници ове алијансе учи-
нити све да истина о српском мартиријуму не дође у јавност, па
њој жртвују и најновију поражавајућу истину да је највећи број
жртава (8.225, иако не и коначан) у рату 1991–1995. сустигла страш-
на смрт у граду Сарајеву.
Напоменимо да је 1995. војска Републике Српске прошла кроз
“50 села која су се налазила у заштићеној зони и никоме ни длака са
главе није фалила”. Како су, пак, Срби пролазили у заштићеним
зонама то говоре описи ратишта широм бивше Југославије, одно-
сно цифре и ритуални злочини које су хрватска или муслиман-
ска војска чиниле у последњем индукованом сукобу. У том злочи-
начком импровизаријуму није необично да учесници у удруже-
ном злочиначком подухвату живе од афера (Јасеновац) интерна-
ционализације измишљене приче (Сребреница) или одбране “ис-
тине” – какав је случај са хрватским сисачким бискупом Владом
Кошићем, који тражи хитно укидање дипломатских односа са
Србијом. Кошић је крајем септембра 2011, проповедајући пред пред-
ставницима МУП-а, поводом Дана полиције, додао да је необич-
но да се “двадесет година после страшног зла које се обрушило на
Хрватску – и суседну БИХ – и даље изокреће истина и покрећу оп-
тужнице против бранитеља херојског града Вуковара, а за гено-
цид над српским народом”.
Ако политика, ма и у једном сегменту треба да служи хумани-
стичком идеалу, онда Хрвати католици и муслимани Бошњаци
треба да се ослободе наметнуте им холивудизиране биографије.
Напросто, америчка истина о догађајима у Хрватској и Босни, као
и о програмираном распаду Југославије, није ништа друго до лаж
и плод једне профитне и расистичке политике. Према томе: докле
год истина мртвих Срба и прогоњених Срба не постане истина
живих Хрвата католика и муслимана Бошњака – дотле ће хрват-
ска и бошњачка политичка садашњост бити препознатљива по то-
ме што ју је сустигла политичка прошлост.

5.
Јасеновац је мера српског молитвеног сећања, саборног достојан-
ства распетог народа и истине која се не може замрачити глобали-
стичким “гмижућим фашизмом” (Ноам Чомски). У историји са-
времене Европе и римокатоличке цркве овај хрватски логор (који
чини комплекс засебних целина: Крапје, логор број 1; Брочице,
логор 2; Циглана – 3; Кожара – 4; Уштице – 5; Млакве – 6; Стара
Градишка – 7) и први логор и стратиште за децу у Другом свет-
ском рату – уз Метајну на Пагу, немогуће је истиснути из историје
најмонструознијих злочина. Несумњиво, у том кључу се налази
и огледа индивидуална и колективна историја не само усташке
психопатологије, већ и знатног дела хрватског народа.
Као парадигма прошлости, Јасеновац је много више парадиг-
ма балканске и европске будућности. Свест о притајеној неизвес-
ности је и главни разлог настанка књиге која је пред нама. Да нову
садашњост не би сустигла прошлост, Биљана Живковић је, бирају-
ћи жртве и сведоке истине, сачинила књигу достојну поштовања.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ]

Слични текстови


Србољуб Живановић
Именовати жртве и убице

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026