Петар В. Арбутина

Над светлим гробом Кијуковим

Драги Пеђа,

Данас се у име Удружења књижевника од тебе не опрашта ни нај-
бољи, ни најстарији, ни најугледнији. Ја сам само скромни сведок
величине и значаја твојих земаљских дана и живота, који се није
препунио собом и живљењем већ смислом и мисијом; да собом
треба потврдити своје дело и да истину бивања и трајања треба ос-
вајати и сведочити свакога дана, како си ти то радио. Твоје дело је
одавно надрасло просечан људски живот, велику и значајну био-
графску белешку у неком овдашњем или светском лексикону; твој
живот је одавно постао симбол непристајања на лаж и сталне теж-
ње за Истином у Богу и божјем Промислу. Није лако ходати тим пу-
тем, није лако бити земаљски сведок и небески јемственик исти-
не када те “све ране свога рода боле”, када ти поделе пролазе кроз
срце, као што су теби пролазиле, када мириш браћу и онда када
сви мисле да су омразе и поделе превладале. Драги мој пријатељу
опрости ми сада што сам био малодушан онда када си само ти ве-
ровао, могао сам само да наслутим колики је твој бол због подеље-
не браће, али знам колико су велике твоје молитве биле којима си
призивао слогу и саборност, ум и разум, љубав и праштање. Сво-
јим примером, племенитошћу и благошћу мирио си непомирљиво,
блажио омразе и указивао браћи на Христа и брата у Христу. Да,
само тиме се стиче плата на небу и несаница и немир на земљи.
И једно и друго си носио достојанствено, радовао се свакој новој
књизи, поздрављао нова имена у књижевности и храбрио оне ста-
рије и посустале. Веровао си и вером себе утврђивао у постојању, од-
носу према ближњима, колегама и послу у Удружењу књижевника,
Српској књижевној задрузи, многим удружењима у Србији и дија-
спори, свуда где су те звали и где си својим умом и разумом, зна-
њем и послањем припадао и несебично помагао не штедећи себе.
У временима несклоним људима као што си ти био, у време-
нима када је требало бити човек међу људима над тобом и нама,
твојим сарадницима и пријатељима, стално је лебдела мисао Иве
Андрића из писма Младобосанцима: “Говориће вам: “Изгорећете
брзо, о узалудно! Иза вас ће остати само пепео!” Одговорите им;
“Нека, бар ће се знати да смо били ватра, а иза вас ће остати слинав
траг као из пужа.”” И нека буде тако, нека се данас и заувек зна ко је
ко, све док има очију да виде и ушију да чују.
Рано си кренуо путем којим ћемо сви једнога дана кренути – пу-
тем ка Небеској Србији која ће с тобом бити боља исто толико ко-
лико ће ова у којој ми трошимо земаљске дане бити лошија. Нека
ти је вечна слава, драги мој пријатељу, и нека ти Бог душу прости.

Молитва, суза и слово за
Предрага Р. Драгића Кијука

Редакција и Клуб часописа “Људи говоре”, који излази у Торонту,
Заједно са Српско-канадским удружењем писаца “Десанка Мак-
симовић” из Торонта, одржали су парастос члану Редакције часо-
писа “Људи говоре” и дугогодишњем пријатељу и сараднику Удру-
жења писаца “Десанка Максимовић”, истог дана када је овај зна-
чајни српски мислилац, књижевник и филозоф сахрањен у Београду.
Помен су служили преосвећени владика канадски Георгије,
уз саслужење свештеника Василија Томића, Милоша Путића и
Милутина Вељка.
После службе за душу упокојеног, о упокојеном Кијуку гово-
рили су владика Георгије, Катарина Костић, Миро Микетић и
Радомир Батуран.

Слични текстови


Владика канадски Георгије
Предраг Р. Драгић Кијук

Радомир Батуран
Кијуку у помен

Катарина Костић
Сећање на Пеђу Кијука

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026