Немања Девић

Кругови пакла Мира Микетића

Oд завршетка Другог светског рата у Југославији прошло је пуних
65 година, па ипак, у свим републикама бивше државе остало је још
много тога неиспитаног, неистраженог, недореченог. Наука још
увек није дошла до одговора на основно питање: колико је Срба
страдало у периоду од 1941. до 1945. Попуштање једнопартијских
стега, те чињеница да су се у комунистичкој Југославији истори-
јом и историографијом бавили махом људи који су идеолошки бо-
јили своје радове, наводила је млађе генерације историчара да са
полувековном временском дистанцом на догађаје, која је дели-
мично ублажила страсти али и однела судеонике, тек почетком
90-их година 20. века дају одмеренију и реалнију оцену минулог
доба. Научна литература настала концем 20. века доносила је пре-
испитивање догми о рату и револуцији, низ нових сазнања, нову
перцепцију догађаја и учесника. Па ипак, поделе из Другог свет-
ског рата, пре свега оне на четнике и партизане биле су дугороч-
не, опставши међу људима и до данашњих дана.

Сећања савременика, па и оних из поражених, националних снага,
објављивана по успостављању вишестраначја у Србији, носила су
са собом снажан емотивни набој. Пред нама је тротомна повест
још једног учесника, савременика и сведока − Мира Микетића, по
много чему интересантна и особена. Пажњу пре свега привлачи
чињеница да је Микетић савременик, али за Васкрс 1941. (уједно и
суноврат државе), којим почиње књига, сасвим мали дечак, чија
ће меморија и опажање детаља засигурно фасцинирати читаоца.

Разуме се, аутор није у тим годинама могао знати и разумети све
сложене процесе који су се одвијали у његовој околини; но, његово
послератно искуство, сазревање, сазнања и разговори са учесни-
цима допринели су да он овако живописно и у целости предста-
ви све успоне и падове, заблуде и заносе, злочине и ожиљке своје
средине. А средина у коју сећања сежу неумитно је и у многоме об-
ликовала личност аутора, тада дечака, његово поимање света и
стварности. Реч је о селу Пеовац у Васојевићима. Ту ће он, одра-
стајући у великој, сложној фамилији, васпитаван у националном
и патријархалном духу, стицати прва знања о животу и идеалима.
Дедови ратници и читаво окружење чак, чинили су да њихови
наследници одрастају са вером и црквом, наслеђем и поносом као
императивима. Једно је сигурно − на основу излагања − у схва-
тању и поимању своје средине, аутор и сви људи његовог просто-
ра и времена не виде Црну Гору друкчије до као српску Спарту.
Сви ови чиниоци утицаће да приступ аутора буде често романти-
чан, каткад и пристрасан, што му даје специфичан печат, а некада
можда и умањује изворну вредност. Усађена врлина, а наслеђена
схватања и обичаји, чинили су да аутор и његови ближњи схвата-
ју комунистичку револуцију и њене методе као највећу пошаст, а
саму идеологију комунизма као царство мржње. Из прича старијих,
млади Васојевићи сматрају да су циљеви комуниста “уништити
племе, закопати вјеру, затворити цркве и владати обезглављенима”.

Окупација државе, смрт прадеде пред наилазак окупаторских во-
јника, проглашење независности Црне Горе и оружани устанак
прекинуће спокој и детињство Мира Микетића. Недаће које је рат-
ни вихор донео у његов вилајет, виђене очима дечака, даће још јед-
ну, врло интересантну нит читавом рукопису. Тако ће нас некада
изнененадити зрелост и знање дечака, а некада ће он, сасвим при-
родно, својим детињим очима гледати на чудне машине − итали-
јанске тенкове 1941, младиће са перјем на шеширима − заправо прве
окупаторске војнике, вриштеће машине које испуштају пару − ка-
да је први пут видео воз и локомотиву, специјалне металне чесме
− тушеве итд.

Када је отпочео општенародни бунт против намере Италије да уз
помоћ црногорских сепаратиста одвоји Црну Гору од српства и
Србије, готово све мушке главе из села способне да носе оружје
нашле су се у редовима устаника. За врло кратко време, готово
читава Црна Гора је ослобођена од окупатора. Када је уследила
реакција Италијана, а у редовима устаника настало комешање и
превирање, а потом поделе и сукоби, Васојевићи су постали оаза
националног покрета отпора. Породица, фамилија и суседи Мира
Микетића бориће се до краја рата у редовима Југословенске војске у
отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића, а црногорски чет-
нички лидери мајор Ђорђије Лашић, капетан Павле Ђуришић и
низ других, нижих старешина, биће често присутни на страни-
цама ове трилогије.

Од самог почетка, њихов врло близак сарадник и ослонац биће ау-
торов отац Бранко, резервни поручник. Већ испољен током устан-
ка, анимозитет између комуниста и националиста у Црној Гори по-
примиће убрзо ужасне размере; “српско-српски судар у Црној
Гори представљао [је] исијавање несхватљиве омразе која је врху-
нила најниже страсти и испред себе носила жељу за истребљењем
и затирањем целих породица, братственичких група и племена.”
Акције и реакције, злочини и одмазде створили су крваво коло
грађанског рата, које није мимоишло ни Микетићев завичај и се-
ло. Међу жртвама комуниста, по Микетићевом писању прилич-
но пасивних у устанку у Васојевићима, било је и сродника и су-

Pages: [ 1 ] [ 2 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026