03.
Душица Савић Бенгијат

Seria Antiqua

Наш некада познат позоришни уметник нестао је из града. Чар-
шија, која је била навикла на његово присуство, распитивала се
неко време за несталог посетиоца кафана и важних културних
догађања. Није се знало шта се тачно догодило. Шапутало се,
нагађало, али се није знало. Било је и чаршијских оговарања и
разних гласина, али проверене информације нису стизале. Ин-
тересовање чаршије је јењавало. Уосталом, долазиле су свеже
и нове снаге уметничког сазвежђа главног града и доносиле
свеже и сасвим нове абере, мале скандале и велике пикантерије.
Чаршија се окретала новим лицима, а нашег некада познатог по-
зоришног уметника сметнула с ума. Прошло је неколико година,
а онда се појавила читуља. Читуља увек изненади.

Напустио нас је наш драги Крсто Караван,
познати позоришни уметник
Ожалошћена породица

Чаршија се поново усталасала, али се и даље нису знале никак-
ве појединости. Талас тренутног изненађења се изгубио у мору
нових информација о интимним детаљима живота виђенијег
света. Научници доказују да се наш живот одвија у све већем
убрзању. То убрзање више руши него што ствара, па се и на-
ша чаршија урушавала. Мењала се пребрзо, губила је свој је-
динствени карактер и попримала грубе, често вулгарне црте
неког новог доба. Дошло је “време транзиција и тржишта”. Све
је било подложно транзицији и за продају! Од материјалних
ствари до интелектуалне својине, од научних радова до начина
размишљања, од интиме до индивидуе – све се могло купити,
и то брзо и лако и по врло повољним ценама. Чаршија је губила
дух старог града и све више потсећала на сточну пијацу.
У овим савременим токовима, израња и нови сој људи ко-
ји се врло добро сналази у свакој мутној радњи. Један од снала-
жљивијих представника новог друштва био је Мавро Бара. Ве-
лики број пословних простора је доспео у његово власништво,
а он их је користио, изнајмљивао, позајмљивао када и коме је
хтео. У свим његовим подухватима није било случајности. Увек
је постојао дебели разлог за било које ангажовање са његове
стране. Све је било промишљено и добро срачунато. Његови
успеси су били очигледни. Назирали су се у скупим оделима
и ципелама, у најскупљим колима и последњим моделима мо-
билних телефона. Мавро Бара је самоуверено и надмено владао
својим грамзиво стеченим, надуваним царством. Карта га је
кренула, а он се још није био суочио ни са једним неуспехом.
Веровао је да је богом дан за проналажење начина зараде и са
све већом безобзирношћу грабио напред.
Само што је видео читуљу са именом и сликом нашег некада
славног позоришног уметника, синула му је идеја за следећи
потез. Требало му је пар месеци да све среди, а онда је дао велику
објаву у новинама и излепио град плакатима:

Аукцијска кућа “КРИН” позива вас на аукцију
заоставштине нашег познатог позоришног уметника
Крсте Каравана.

“Шта би Бари да узме име Крин за своју уметничку делатност?”
“Што да не, кад стално трчи за ковчезима” – шушкала је чаршија.
Мавро Бара се није обазирао на злураде коментаре: “Неспо-
собњаковићи, могу да ми пљуну под прозор! Зар они нису чули
како су се распродавале личне ствари Мерилин Монро, прин-
цезе Дајане… А зашто? Зато што их нема више… То постају уни-
катни предмети… Мерилин више не може да понесе нове штик-
ле… Ја се искључиво бавим ексклузивом… Интегрално! Све су
то простаци. Не могу они да схвате цивилизацијске тековине и
како их користити!” Имао је он преча посла.
“Промоција, промоција и само промоција, да се и публика
мало индукује! С тим циљем у виду, Мавро Бара је успео да обе-
збеди и термин на телевизији за рекламирање аукције коју је
назвао догађајем године.
“Имаћете прилику да видите и себи приуштите задовољство,
да се у вашим рукама нађе један од предмета који је припадао
овој славној личности. Ту су слике разних наших уметника, не-
колико портрета самог Крсте Каравана, награде и медаље које је
стицао током своје богате каријере, а има и личних ствари које
је уметник носио. Поменуо бих, између осталог, старински сат,
упаљач, наочаре Реј Бан и још много тога. Иза сваког предмета
стоји по нека прича или анегдота. Ми смо све то документова-
ли, тако да ће вам сваки предмет донети и комплетнију слику
из живота једне чувене јавне личности. На неки начин то је
‘живот у слици и речи’. Овом приликом ја морам да издвојим
један портрет Крсте Каравана, загонетан портрет са, да кажем,
једном малом мистеријом за нас. Ради се о портрету који је био
потписан, али преко потписа је штампаним словима исписано
име Душан Драгоман. Изгледа да је непознати аутор хтео да ’за-
печати’ свој рад. Сем тога, сâм лик је скоро нестао. Остало је
мање од половине лица. Да ли је избрисано, избледело, шта се ту
догодило – за нас је било велико питање.
На срећу, ми смо одгонетнули загонетку! Наша истраживања
су записана и хронолошки сређена, али неће бити обелодањена.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ]

Слични текстови


Радомир Батуран
Јаук Ораовице

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026