Разговор са проф. Анатолијем Алексејевичем Кљoсовим

Др Анатолиј Алексејевич Кљосов, генеаолог, проф. биологије
Харвардског универзитета и доктор хемијских наука, бивши
проф. Московског државног универзитета о пореклу словена, из-
воришту аријевске расе, о ДНК генеаологији, и тајни наших пре-
дака из Лепенског Вира и Винче.

Преци словена били су Аријевци!

Може се аргументовано закључити да трећина Срба, две трећине
етничких Руса и трећина у Индији, припадају истој групи, јер има-
ју заједничке аријевске претке – каже др Анатолиј Кљосов.

Проф. др Анатолиј Кљосов биолог, хемичар, стекао је научну сла-
ву у свету генетике, историје, археологије и свих оних научних
дисциплина које се баве древном прошлошћу цивилизације. Ува-
жени оснивач Руске академије ДНК-генеалогије дао је одговоре
на питања којима се свет бави од постања: ко смо, ко су наши
преци?! Његове аргументоване ДНК генеаолошке тврдње нису
могли да оспоре ни највећи противници. Теорија по којој је
Словенски род најстарији на Васељени, и као такав је расадник
и центар, пре свега, европске цивилизације, али и свих других,
потоњих, званично је призната и од врхунских америчких и
јапанских универзитета и института. Према научној анализи
др Кљосова - ми Словени јесмо најстарији – директни потомци
аријевског народа. На почетку разговора са чувеним научником
покушали смо да разјаснимо бит ДНК генеаологије.

Ваша теорија о ДНК-генеалогији је од епохалног значаја за исто-
рију, за науку уопште. Шта је суштина ваше теорије, која је поста-
ла чувена у светској науци?
Епохалност је у томе што она на други начин посматра историју
човечанства. Дакле, не само посматрање историје човечанства
пре 100 година, нити оне од пре два миленијума, већ и на исто-
рију од пре 10-15 хиљада година, па ако хоћете, и оне од пре 100
хиљада година. Поглед на историју човека је ДНК човека. ДНК-
генеаологија јесте јединствен поглед на основу анализе ДНК чо-
века, а самим тим и на историју човечанства. То је научни поглед
на историју човека (на основу ДНК човека), због тога што је човек
живео пре 100 хиљада година, пре педесет хиљада, пре 10 хиљада
и сада живи. И сви они из поменутих периода су такође имали
ДНК и преносили су их кроз историју. У ДНК долази до незнат-
них мутација, а мутације јесу претварање једног дела ДНК у други.
На пример, хромозом човека Y, садржи десетине милиона нукле-
отида, а нуклеотиди су јединице ДНК, део хемијске структуре
ДНК. И као што се пластични полиетилен састоји из молекула,
тако ДНК има ланац тих нуклеотида. Оно што је интересантно,
што је одавно у науци познато: и мушакарац и жена имају ДНК, и
када се ствара нови живот, ново биће, заправо се преплићу ДНК
ланци мајке и ДНК оца. Образује се ДНК ланац, као плетеница.
И само један хромозом се не уплиће, то је мушки полни хромо-
зом. Женски је, иначе, x хромозом. Жена y хромозом само прима,
оплодњом даје крв, храну, али Y хромозом остаје такав какав
јесте. Y хромозом је увек исти, он је истоветан и код прадеде, деде,
оца, сина, тако и пре 10 хиљада година, и непромењив је од појаве
човека. Ипсилон Y хромозом носи информације.

Какве информације?
Информације о нашим далеким прецима. Шта је то ДНК “инфор-
мација”? То су, заправо, информације о мутацијама. Код било
ког мушкарца, постоји линија која иде, (мушки хромозом), од да-
леких предака, и та линија не иде само од 10-ак, или стотине по-
колења, него чак и 10 хиљада поколења. И само незнатне проме-
не на Y хромозому се временом акумулирају. Ако узмемо било
ког човека, рецимо, Y хромозом Србина Николе Николића. Код
њега су се, можда десиле неке незнатне промене, јер на матрици
од десет милиона нуклеотида, може да се деси било каква ком-
бинација промене. Али, ако узмемо мој Y хромозом и његов Y
хромозом и упоредимо их, изгледају истоветно. Шта то значи? То
значи да смо ми рођаци, можда од пре 300, 500, 1000 година. Што
је даљи наш заједнички предак, то је више разлика у распореду
елемената нуклеотида. И када се ради компјутерска обрада, када
дакле, у рачунар стављамо те податке, онда комјутер показује да
је наш заједнички предак живео, рецимо, пре 1.500 или 50 хиљада
година. Према томе се и одређује род. Ми Словени припадамо
једном роду, а на земљи постоје различити родови. Постоји 20 ра-
дова, из 20 слика , како то зовемо у ДНК генеаологији. Африкан-
ци, рецимо, имају своју слику, Монголи другу, Угрофинци, још
другачију слику, затим другу слику Кинези и Корејанци. Ми
Европљани, западни или источни смо веома слични. Американ-
ци и Индијци се разликују, такође Абориџини и Американци
су различити. У целој Европи је пет родова, и у тих пет родова,
можемо посматрати колико су они међу сибом блиски, или ко-
лико су далеко. Поменимо археолошко налазиште Лепенски Вир,
мислим да би требало са неког скелета да се узме ДНК. У тим древ-
ним налазиштима очуван је ДНК, он је остао у костима. Требало
би да се уради генеолошка анализа, упоређујући је са Србима.
Затим, упоредимо ДНК и неког Петра Петровића, да утврдимо да
ли је он заиста у роду са Србима. И потом доказати ту сличност
са ДНК анализом скелета из Лепенског Вира. ДНК одговара на
питање ко смо, са ким смо рођаци, одакле су дошли наши преци.
Тако се ствара генеаолошка слика света.