Биљана Живковић

Разговор са проф. Анатолијем Алексејевичем Кљoсовим

Ко су били Аријевци, где су живели?
Одговор зависи од тога шта подразумевамо под Аријевцима. Не-
ки историчари одређују да су Аријевци они који су из Европе
дошли у Индију, пре 3.500 година. Други тврде да су то били љу-
ди из степе, са простора северно од Црног мора, који су, такође
отишли у Индију. Трећи, као што сам ја и моје колеге научници
ДНК генеаологије, тврдимо да су и једни и други и њихови преци
– Аријевци! Испоставило се да су, управо, сви њихови преци – жи-
вели у Србији. И не само у Србији, него одавде до севера Пољске,
куда су се наши прапреци кретали и прошли преко степа, до-
шавши у Индију. Када ми, научници, говоримо да су Аријевци
живели у Србији, скептици говоре да то није могуће. Али пошто
ДНК генеаологија анализира претке, она утврђује одакле су дош-
ли ти људи. И зато што су Аријевци, имали своје аријевске прет-
ке, прародитеље, ми видимо да је ДНК истоветна код људи у
Србији, у Индији. Аријевци – то је цео један род, велико племе, ко-
је има одређену структуру ДНК. Чим дајемо такву дефиницију
Аријеваца, одмах је јасно ко су били Аријевци и где су живели.
При таквом полазном ставу, закључује се да су преци словена
били Аријевци. Може се аргументовано закључити да трећина
Срба, две трећине етничких Руса и трећина у Индији припадају
истој групи, они имају заједничке претке! Нормално, она група
која живи у Индији има тамнију кожу, јер су се хиљадама година
склапали бракови са локалним становништвом. Да су, којим слу-
чајем, отишли у Африку, били би црне пути. Пре свега, када гово-
римо о генеаологији мислимо на ДНК структуру. Зато се, рецимо,
у Србији људи из планинских крајева разликују од оних који
живе у равници, ови с планинских предела били су стабилнији,
мање су се мешали, за разлику од људи из равнице. Али ДНК је
једна линија. Аријевци су род који има своју историју, миграци-
ону маршруту, односно путеве сеоба, своју културу, религију,
своју динамику у развоју. Када читамо индијске Веде, ми видимо
многе заједничке елементе и за Индијце, и за Русе. То су конкрет-
ни одрази аријевске прошлости.

Шта представља хаплотип Y1 – R1a1?
Јединице мере у ДНК генеаологији су хаплогрупа или хаплотип.
Као што ми имамо број пасоша – то је хаплотип, а слика на пас-
ошу – је хаплогрупа. Хаплотип је број цифара који у пасошу
показује структуру ДНК. А хаплогрупа уопштено r1a1 то је по-
родица. У једној породици структура хаплогрупе је слична. Ду-
гачак је број распореда елемената код било којег мушкарца, а код
других рођака је, можда, само један елменат различит. Остали су
идентични. Када се изучава ДНК генеалогија, изучава се по ха-
плогрупи, а по њој се одређује хаплотип.

Имали сте прилике да посетите Винчу и Лепенски Вир. Какав зна-
чај ова налазишта имају за науку, а какав за Србе?

Значај за науку је огроман! Нема много археолошких налазиш-
та на свету који имају такав значај. То је центар настанка савре-
мене цивилизације. Да би се разумео настанак, извор наше циви-
лизиције треба схватити археологију. Шта је археологија из мог
угла? То је материјални знак или скуп материјалних знакова, а
тих елемената и интерпретација основних израза имају и Винча
и Лепенски Вир. Они су међу најстаријим у свету. Чињеница је да
су оба налазишта у Европи, али непобитна је и њихова древност.
Са позиције моје професије и када би се још пронашла ДНК, ми
бисмо одмах показали и доказали неминовну везу између Лепе-
наца, Винчанаца и савремених Срба. Иако претпостављамо да
је реч о истој ДНК структури и да је она идентична са савреме-
ним Србима, одмах можемо да кажемо да је нетачна тврдња да
су Срби овде дошли у 5, 6. и 7. веку. Много лакше ће се утврдити
древност историје савремених Срба. И чињеница да Срби живе
и живели су одувек на својој земљи. То би оборило новокомпо-
новане измишљене теорије неких других, који покушавају да
оспоре аутохтоност српском народу! Због тога је овај закључак
веома важан за Србе. У Лепенском Виру ме је одушевило када сам
видео колико, ти заспали људи, имају леп израз лица. И тела. И
тај правилан облик лобање. Колико су то били лепи људи. Неки
светски археолози према њиховом облику лобање, и без ДНК ана-
лизе, закључили су да у Лепенском Виру почивају словенски пре-
ци – европски типови, јер сви имају сличну конституцију, и сли-
чан, нама Европљанима, облик лобање. Не личе ни на Кинезе, ни
на Корејанце, нити на Американце, ни Африканце! Поставља се
питање, који су они род Европљана? Знамо да је 60 одсто станов-
ништва Европе дошло много касније на Стари Континент. А они
у Винчи и Лепенском Виру дошли су пре више од 4. 500 година.
Дакле, у Винчи, свакако, не могу бити ни Шпанци, ни Французи,
нема ту много могућности и варијанти. Огромна је вероватноћа
да су Винчанци и Лепенци српски преци, да су Срби њихови по-
томци. Сматрам да САНУ треба да буде најзаинтересованија да се
то утврди. Такође и српска Влада! Логично је да би свака одговор-
на Влада требало да буде мотивисана за истину о историји свог
народа и земље. Њихова је обавеза да се нађу средства како би
се извршила истраживања која су скупа. То је технички могуће!

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026