Божидар Митровић

Основи (Словенске) културе и науке

Влада царске Русије и Свети цар Николај Други су 1911. године
донели одлуку о финансирању ископавања археолошког нала-
зишта Винча код Београда преко Руског археолошког института
у Константинопољу (РАИК) јер се те 1911. године “У светлу нових
политичких реалности као најважнија свакодневна тема на-
метнуло (се) изучавање не византијских древности, већ рекон-
струкција првобитне историје, с циљем да се покаже заједни-
штво развоја Балкана и Русије, како бисмо нашли заједничке
културне изворе и општу историјску традицију”. 1)
После више од 95 година универзитет МНЕПУ у Москви 1. сеп-
тембра 2014. године, обновио je КАТЕДРУ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА
коју су бољшевици укинули јер су желели да се изучава искључи-
во “интернационално” па су водећи професори словенског права
и других правних дисциплина били принуђени да емигрирају
у Београд, где су, обновили српску школу права, која је са своје
стране преко “Кормчје књиге/Законоправила” Светог Саве
Сербского била темељ права у Русији од XIII века, а избегли ле-
гендарни професори Александар Соловјев и Фјодор Тарановкси
предавали су управо СЛОВЕНСКО ПРАВО.
“2014 године Међународни независни еколого-политички
универзитет Академија МНЕПУ”, у Москви је, први пут после
дугог прекида, обновио у Русији катедру словенског права у фор-
ми Катедре међународног, словенског и еколошког права. За руко-
водиоца катедре именован је признати српски научник Божидар
Митровић, доктор правних наука. 2015. године на његову иници-
јативу је изграђен Музеј-кабинет-библиотека “НЕПРЕКИДНОСТ
СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ
ВИРА И ВИНЧЕ” 2) у коме су изложени докази непрекидности
словенског права и културе од епоха Лепенског Вира и Винче,
како су царска Влада и РАИК својом одлуком о финснсирању и
претпоставили.
Овај музеј за полазиште има следећа открића, чињенице и
доказе:

Култура
Реч КУЛТуРА (и сама култура) настала је из српске/древне
руске речи КОЛО, која је трансформисана у КVLV затим у CVLT/
Kult, (и у латинском језику је сачувано да је реч култура настала
из речи (култ) COLLO/Коло). Најстарији поглед на свет (миро-
возрење) древних СлоВена, који су себе називали КолоВени, био
је генијално једноставан – “Све je Коло” (јединство кретања
Земље око Сунца, природе и човека), на основу чега су открили
да се то Коло узајамности цикличног кретања материјализује
на пресеку дрвета у виду год-а (годова), што им је омогућило
да у Лепенском Виру прецизирају годину дана као време васкр-
са природе, захваљујући чему су могли да пpеђy са номадског
на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну у
Винчи да граде куће од (божанског) дрвета, саде у браздама семе
житарица и на истом месту убирају летину. 3)

На основу таквог поимања настала је
и реч СлоВени:

Математика
Мајка (мать) свих наука је математи-
ка, а не философија, како неки погре-
шно уче. Недавно откривена истражи-
вања Милошa Митровића, дипломца
Факултета нумеричке математике и
кибернетике Московског државног
универзитета “М. В. Ломоносова” по-
казују да је темељ математике била
НУЛА (О → 0) која у време Лепенског
Вира и Винче није била “ништа”, већ
је била поимање Аз/ (првоизворни-
ка – Сунца О), као вечног васкрса Кола
древних КолоВена, због чега се делила
на три божанска, равнострана крста
(крст Сунца, крст Земље и крст ноћног
Сунца/Месеца ) из чега је настао ча-
соВеник/часоВник, најраспрострање-
нији храм на свету, који због тога има:
12 цифара, између сваке од којих је пет
папиларних кругова – тачака прстију
човечје руке, као израза идентичности
космичког и божанско људског, услед
чега тај вечни колоВрат/S/ДЗело/
Zero има и 60 минута што је из Винче преузето и у математи-
ци Месопотамије/Међуречја, што Гај Јулије Цезар није успео
да уништи у планинској и шумовитој “TransAlpinskoj Galii”, те
је до данас очувано у тој престоници часоВеника – Швајцар-
ској, која је у древна времена била део винчанске културе, па се
тада називала КолоВенија (латинизовано HelVetija) или РасСија/
Рација/Русија (латинизовано Ruthenia). 4)
Због тога је на првом торањском азбучном часовнику, који
1404. године у Москви подиже српски мајстор Лазар Хиландарац,
азбучни знак А односно Аз био на месту цифре 0, а не на месту
цифре 1, како су га, под утицајем латинских превара, обновили
совјетски рестауратори (у Суздаљу и у Москви у улици Пољанка),
који нису разумели православну веру а, због тога, ни веру древ-
них КолоВена, где је ВЕРА била систем знања (ведать – знати РА:
род Аз/првобитни) цивилизације Винче, чији је истински назив
био РасСија или КолоВенија.
Совјетски рестауратори су обновили азбучне часоВнике на
храмовима у Суздаљу и у Москви на улици Пољанка, али су по-
грешно поставили “Аз” на месту за цифру 1, а такође погрешно
слова “Б” и “В” на месту за цифру 2
Минијатура о часоВнику србског мајстора Лазара Хиландар-
ца чува се у Историјском музеју и на њој се види, да се “Аз” на-ла-
зи на 0/нули, а да “Б” и “В” треба да стоје на месту цифаре 1, јер је
Бог/Вид один (један)
Из тог једноставног мировозрења древних СлоВена настале
су и архитектура, право и медИсина/медицина, које су и данас
темељ културе, иако су полазне основе права, медисине и архи-
тектуре неосновано приписане или Риму или Грчкој:

Архитектура
Чувени римски архитекта и инжињер Витрувиј у I в.п.н.е. у раду
“Десет књига о архитектури (De architectura libri decum)” тврдио
je да je Грк Калимах сачинио коринтски капител када је угледао
корпу за храну уплетену листовима аканта (Emily Cole: “The
Grammar оf Architecture”).
У књизи: “КолоВени/СлоВени и континуитет културе и пра-
ва”, на основу најновијих научних истраживања, изнети су до-
кази да je капител настао из мировозрења (погледа на свет) древ-
них СлоВена/КолоВена “Све je Коло” јер је пресек капитела из-
ражавао и изражава Коло:
a.круг О на дорском капителу, а исто то у облику
b.два равнострана крста који на коринтском капителу
садрже:
• крст Сунца, који се завршава на спољном/видљивом
делу цветом и
• крст мајке Земље, који прелази у волуту.
_______________
1) Цит. по: Смирнов Александр Сергеевич, д.и.н. «Власть и организация
археологической науки в Российской империи», Институт археологии
Российской академии наук, 2011, стр. 250.
2) каталог Музея-кабинета-библиотеки «Непрерывность славянско-
го права и культуры от эпох Лепенского Вира и Винчи», МНЭПУ,
Москва, 2015, цитата вступительного слова Сергей Станиславович
Степанов, ректор МНЭПУ, стр. 2.
3) Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“
и русское происхождение российской государственности»,
«КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 64.
Божидар Митровић «КолоВени (Словени) и континуитет културе и
права», «КолоВенија», Белград, 2008 г., стр.стр. 340, 433, 543, 684, 685,
4) Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“
и русское происхождение российской государственности»,
«КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 120.
Божидар Митровић «АзБучна матеМатика Винче», «КолоВенија»,
Белград, 2012 г., стр., 51 са позивом на необјављена открића и доказе
Милоша Митровића, дипломца факултета ВМиК МГУ «М. В.
Ломоносов»

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ]

Слични текстови


Мирослав Лукић
Савет за визије

Слободан Живковић
Достојевски у делу Јустина Поповића (1)

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026