Разговор са проф. Анатолијем Алексејевичем Кљoсовим

Уколико би САНУ одлучио да се започне са истраживањима, да
ли бисте се Ви укључили (будући да смо сиромашна држава) да
помогнете у расветљавању истине?
Желим да помогнем, али треба да постоји иницијатива одређених
институција, Академије. Дакле, иницијатива на максимално
професионалном нивоу. Спреман сам да помогнем, са вели-
ким задовољством, будући да је веома мало научника у свету
који могу с прецизношћу да одреде ДНК, а још мање оних који
умеју ДНК да тумаче. Срећом, ја сам један од тих малобројних
знанственика који има знање и способност. Уколико би САНУ
била озбиљно заинтересована, радо бих се прикључио српској
екипи научика.

Како коментаришете да драгоцена археолошка налазишта Винчa
и. Лепенски Вир – нису под заштитом УНЕСКО?
То је велика неправда и поставља се питање зашто је то тако? Ни-
је одговор у томе да су у УНЕСКО лоши или незаинтересовани
људи! Неко мора у Србији да ради на томе да УНЕСКО убеди и да
се покрене заштита. Мора из Србије неко легитиман то да ини-
цира. Чудим се како нико није дошао на ту идеју. Ја сам спреман
да пружим сву своју помоћ као члан Светске академија наука.
Ми радимо заједно са УНЕСКОМ, Римским клубом, а Фредери-
ко Мајор је са мном у једној од међународних академија. У том
смислу, могу лично да напишем писмо Светској академији да се
укључе и Винча и Лепенски Вир, и добију заштићени статус од из-
узетно великог значаја за светску културу и баштину. Да ли ће до
тога доћи, да ли ће ова налазишта бити под УНЕСКО заштитом,
зависи од САНУ!

Ви сте највећи живи стручњак за хаплогене и генеаологију!
Тако кажу. Били смо у самом зачетку тих истраживања када смо
пре више од пет година правили пионирске кораке и подухвате.
Почели смо у академским, научним часописима да објављујемо
резултате истраживања, чланке о ДНК генеаологији. Било је неко-
лико чланака где сам покушао да објасним развој ДНК генеао-
логије. Ми смо основали 2008. године Академију ДНК Генеаоло-
гије у три града: Москви, Бостону и Цукуби (велики јапански на-
учни центар). Објављено је на хиљаде страница и на стотину на-
ших чланака посвећених ДНК генеаологији. Ми разматрамо суш-
тину генеаологије, и њене законитости. Није било лако. За исти-
ну и науку увек човек мора да се бори. Каткад и да се жртвује.
Када год се појави нешто ново у науци, неизоставан је отпор од-
ређених научних кругова. Неки су негирали до те мере, да су
сматрали да се уопште не треба бавити том науком. То су били
људи који су радили у редакцијама научних журнала. Биолози
су пружали највећи отпор. Нису желели оно што не могу да кон-
тролишу. У науци влада једно правило – није важно само откри-
ти. Важно је убедити! Због тога смо основали сопствени научни
часопис. Објављујемо најбоље и најбитније резултате, студије,
књиге и потом их усмеравамо свуда по знанственом свету. Не-
давно смо, Андреј Тјуњајев и ја, објавили студију на преко 500
страница “Порекло човека” која је изазвала велику пажњу у
међународној научној јавности. У Србији треба да се појави моја
књига “Историја Словена”.

Из Вашег излагања сам схватила да су Словени живели пре 10
хиљада година, да је постојала њихова култура, много пре него
што су настали индоевропски језици.
Треба прво да одговоримо шта су Словени, да би се схватило ово
о чему говорите. Ако посматрамо из угла лингвистике, то су они
народи који говоре словенским језицима. Сви они нису могли да
говоре пре 10 хиљада година словенским језицима, јер их тада
није било – тако тврде филолози. Етнографи ће тврдити да Слове-
ни имају своју одећу, културу, песму, игру. Пре 10 хиљада година
вероватно није било овакве одеће, ни фолколра. Треће одређење
појма Словена јесте да су Словени одређени род који је имао своје
претке. Ако их схватимо као велики род, или неколико родова
можемо рећи да они имају своје дубоке, далеке корене, да су жи-
вели пре 10. миленијума и да су се развијали у свом културолош-
ком и језичком смислу. Кроз тих 10 хиљада година је и настало
оно што данас Словени јесу. Апсолутно не прихватам теорију да
су Срби (Словени) дошли на ове просторе у 5, 6. и 7. веку, или да
Словени постоје тек од 5. и 6. века!! Мора да се схвати да су у пи-
тању веома дуги процеси, и све су то наши преци које смо дужни
да поштујемо. Они који су заговорници теорије да Словени по-
стоје тек од 5. и 6. века – не поштују своје претке нити себе!

Колико је битно за нас, за човечанство, па ако хоћете, и за светске
прилике, знати ко смо, шта смо, где су нам били преци? Коме при-
падамо?
Наравно, да је веома важно. Ево, ја знам све своје претке од
1575. године. Да сам вам дао овај интервју пре 20 година ја бих
вам рекао, да свакако моји преци нису били совјетски људи. Јер,
било је уврежено мишљење да оно што је било после 1918 – да то
постоји, а оно пре 1918. у руској историји – више није постојало!
Јер није смело да постоји! Наука мора да буде способна да дâ од-
говоре на најтежа питања, да одговори на питања тајне дубине
наших корена.

Какви су Ваши утисци са Међународне конференције “На изво-
ришту културе и науке” у Београду, на којој сте били најистакну-
тији излагач?
Организатори су уложили своју душу у конференцију, на челу
са др Божидаром Митровићем. Веома ми се допала атмосфера у
исто време професионална, радна и пријатељска. Имао сам при-
лике да чујем интересантне научне реферате. Посебно радове о
Лепенском Виру и Винчи којих је било много. Будући да је то први
пут да дођем у Србију, рећи ћу вам једну обичну реч – рођаци.
Ако постоје братске, рођачке везе између неких народа – онда се
то, у првом реду, мисли на Русе и Србе. Ето то сам осетио у
Србији. Разумем велике тешкоће Србије, не само спољне, него
и унутрашње. Беспарицу, због које су обустављени и истражи-
вачки радови у Винчи. Осећам ту агонију Србије и велику борбу
српског народа за опстанак. У мени се, док сам био у Србији, али
и сада кад год помислим на вашу земљу, сукобљавају два раз-
личита осећања – прелепи утисци о Србији и српском народу и
огорченост због тешкоћа кроз које пролази ваша земља више од 15
година. И разочарење са САНУ – елитном српском националном
институцијом. Волео бих да САНУ поштује истинске принципе
науке. Наука се увек мења, мозак мора да се држи отвореним, то
што је данас – није апсолутна истина. Ми се ка истини само при-
ближавамо. Ни један научник, академик на свету није чувар ис-
тине, нити може да контролише истину. За мене је било велико
разочарење, када су се о Конференцију оглушили формални пред-
ставници науке, ту у првом реду мислим, на САНУ! Свугде у свету,
чак и ако нисте сагласни са одређеним научним ставовима, и ако
сте озбиљан научник, и представљате знанствену националну
елиту, ви сте у обавези да присуствујете научним скуповима! Па
нека се, уосталом, јаве за дискусију на Конференцији. То ми личи
на тужне слике из прошлости, када се неко а приори проглашава
“непријатељем народа”. Сви добро знамо до чега нас је то довело.
Једноумље никада не сме да се понови.

Разговарала Биљана Живковић
Превод др Божидар Митровић

Проф. др Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне кон-
султативне управе Међународног генеалошког бироа, професор
је биологије Харвардског универзитета. У СССР је као доктор
хемијских наука, дуго година био је професор Московског гдржав-
ног универзитета. За истраживања у области биолошке ката-
лизе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна
награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије.
Живи у Њутону, у Масачусетсу.