Ко плитак гроб у земљy урасто
Сав од блата и камена
И од успомена
Љутом остругом и глогињем осут
Одавно више на себе не личи
Заточен собом и у себи расут
Изјеле га и жеге и воде
Напуштен од људи
Скоро непроходан
Нема више куд под вечним звездама
Што са висине
Равнодушно гледају
Расап путева трошних
Расутих
Људских и земаљских

Видовданско памћење

Дане световиди
Сав си од неба и страдања
Ноћи глуводоба
У којој све косовске воде
Бризну окрвављене
И црвене потеку
Опомено страшна
Тужбалице вечна
Птице кукавице
Судњи дане
Жртвом искупљени
Светим пољем
И крсним знамењем.

Зашто не могу да се вратим кући

Зато што ме нема
И што ми се прсти обогаљени
Слепилом мржње прождиру
Праг мој опустели
Засут је безнађем окрутних снегова
Ја немам куд до у Слово
И нисам нигде осим у Речи
Над мојом колевком
Злослутни рој тишине
Звезда се и глуви

Септембар

Гори септембар
Између неба и земље
И гори руј биљне крви над водом

Гори септембар
Травом и крошњама
И тули расуту светлост минулног лета

Гори септембар и боли сав
Сеобом птица касно ноћу
И гори крик ждраловити мој
Из мене откинут пред зиму

Ускршња молитва

Ћутимо
Пред Тобом Господе
Ћутимо
Као да нас нема
А вратили смо Ти се
Са далеког пута
Осиротели и раслабљени
Зебемо болесни
Ватреном грозницом изморени

Ћутимо
Име Твоје Господе
Ћутимо
Као да Те нема
Врати нам Реч
Коју смо изгубили
У нигдини
Да не заћутимо сасвим
Да не запустимо Господе

Исцели нам ћутања
И укрови надања
Из зрна соли сузе покајне
У пепелу наших сагрешења
Подигни нов засад
Семена нашег
И нека то буде вечни завет
Између Тебе и нас.

Тамо неки мрави

Бомбардовање 1999. године

Земља је ова
Страдање ништих
Свих плотних сласти
И смртних страсти доспели дуг
А где је Спас

Земља је ова
Смрскана колевка
Патника худих раскопан гроб
Уз који остасмо пусти
И ти и ја
А где је Он

Земља је ова
Јарости пуна
Неместо страшно где буја страх
И гњили буђ
Сулудог беспута залудни круг
А где је Пут

Земља је ова
Судбина наша
И крвавих ратова мета
Где гину људи онако успут
К’о неки мрави
Због свезлих урота палога света
Што грезне охоло у кал безумља
И поново распиње
Распетог Сина