Радомир Батуран
Бања Лука из “хотелског шпигла” романописца Рисојевића
парни, дрски и празноглави врабац покушава отети, па га избацују
као прах и кости залепивши му отвор кроз који је ускочио. Додајмо
овоме богаству језика и звука Рисојевићеве прозе изнијансиране
дијалоге с разноврсним фукцијама, од оних типских образаца за
колективна мишљења до оних најиндивидуалнијих, психолош-
ких. Приповедачкој разноврсности овог романа доприносе и чи-
таве скале обликовних поступака, од класичне нарације и гном-
ског тумачења свијета бабе Савке, докумената у обличју новинс-
ких чланака, писама, говора, мајчиних записа, преко монолошких,
дијалошких и полилошких форми, до хумористичких смисаоних
уобличења, најчешће на сопствени рачун наратора.
Још када додамо овом разноврсно, а складно исприповеданом
роману и функционално грађену композицију, добићемо хармо-
ничан, и садржином и формом, а читљивошћу питак и пунозначан
роман. А да бисмо показали да је композиција у функцији темат-
ско-мотивационог јединства романа, довољно је спојити његов по-
четак и крај: велико шпигло хотела “Балкан” и у њему лик нарато-
рове мајке и оца (на почетку романа), не само најлепши лик за пре-
дузимача Јаракуле који ће хотел срушити, а огледало у коме је ви-
део лик његове мајке на венчању, поклонити њеном сину при из-
јављивању саучешћа за њену смрт, уз уздах да “ништа љепше у
животу никада није видио” (на крају романа). “Такву слику нико
још није начинио” као ову у хотелском шпиглу, потврдиће му и
мртва мајка (на почетку романа). Између ових “рам-симбола” пул-
сира префињена реминисцентна проза у хиљадама слика.
Коментари