Фотографија као ликовна лирика Наташе Дамјановић

На крају четврте године гимназије отишла сам на месец да-
на праксe у Природњачком музеју. Тамо caм срела фотографа Жив-
ковића који је с љубављу правио фотографије за научне сарадни-
ке, који су радили у музеју. Taмо су радиле углавном породичне
жене које нису волеле да путују па је фотограф Живковић путо-
вао уместо њих и снимао све појединости и детаље потребне за
њихове природњачке пројекте. Уједно је имао прилику и да ce ба-
ви својим уметничким и експерименталним фотографијама. Лабо-
раторију за развијање филмова и израду фотографија имао је у
музеју. Несебично ми је показивао како ради слике и одушевља-
вала сам се његовим ефектима које постиже, о чему сам ја до тада
само маштала. Први пут, кад сам била сведок настанку слике на
мокром папиру, у црвенкастој светлости лабораторије, била сам
сасвим опчињена.
Још као дете, сећам се како сам се ту и тамо користила татином
руском Практикom, са којом нисам могла не знам шта постићи. У
време студија у Торонту радила сам у фотографској радњи “Black’s
Photography”. Продавала сам апарате, објективе и сав фотограф-
ски материјал. У радњи сам могла да купим шта сам желела, са ве-
ликим попустом. Тако сам очеву “практику” заменила камером
“Hикон”. Неколико година касније кренула сам на Хамбер колеџ
и добила диплому у фотографији. Сада сам сама развијала своје
филмове, и црно-беле и у боји. Касније сам се запослила у банци,
и брзо напредовала у каријери, радећи са стручњацима у самом
врху руководства банке. После рођења другог сина, одлучила сам
да наставим да радим само пола радног времена и почела профе-
сионално да се бавим фотографијом”, прича нам Наташа, не скри-
вајући задовољство због те одлуке.
Изнајмљивала је професионалне лабораторије на неколико са-
ти и правила своје уметничке фотографије. Откако је почела диги-
тална и компјутерска техника, своје снимке даје професионалној
кући да јој израђује фотографије.
Њен супруг Богдан имао је посао због којег је често путовао
широм света, што је било све теже како је породица расла. Дамја-
новићи отварају свој приватни бизнис – агенцију за запошљава-
ње у техничким струкама, рачуноводству, маркетингу и админи-
страцији. На почетку је Богдан сам радио тај посао. Убрзо се биз-
нис развио и захтевао више особа. Наташа је напустила банку и
прискочила у помоћ мужу у њиховом бизнису, али љубав према
уметности није је напуштала. Богдан је увек, па и данас, свесрдно
подржава у свим њеним уметничким подухватима.
Фотографија за Наташу Дамјановић нема никакве везе са ко-
рисношћу материјалних, практичних ствари. Не трчи за зарадом
на фотографији јер је и не третира као робу, и мада су фотографије
у продаји, тo joj свакако није главни мотив. У томе је чисти умет-
ник, без иједне тенденције, сем естетске. Мисли, идеје, визије овог
уметничког фотографа су иманентне и спонтане, визије истра-
живача, преданог предмету који истражује и концентрисаном на
детаљ, његову нијансу и ефекат који жели постићи. Произилази