Фотографија као ликовна лирика Наташе Дамјановић

Наташа Дамјановић спирално и овално гради и своју причу:
“Живот ми је постајао и пунији и веселији после рађања сваког
детета. Некако у исто време завршила сам и студије фотографије,
које су захтевале радове у боји. Тако је мој рад, који је до тада био
искључиво у црно-белом формату, попримио нове, веселије одли-
ке и оживео у мноштву снажних и веселих тонова. Боја утиче на
свест и на подсвест. Утиче на расположење, на ток мисли који се
манифестује у нашем животу, а тиме суделује у томе куда ће кре-
нути наш живот.
Када фотографишем неку скулптуру или било који фотограф-
ски објекат, проведем сате и дане док не пронађем лепоту коју же-
лим пренети на своју фотографију. Стално се враћам том објекту.
Такав приступ ми прави равнотежу у овом убрзаном добу у коме
се пажња расипа нашироко, скаче и прескаче, и углавном цупка
на површини. То вам је као када једете воћку натенане и уживате
у сваком гризу, у сваком бризгању њених сокова у вашим устима.
Дешавало ми се да сатима гледам објекат (скулптуру, стену, пре-
део…) који сам дошла да фотографишем и не видим ништа. И он-
да се враћам првобитној претпоставци да ту лепоте мора бити, да
једноставно морам заронити дубље, или из другог угла, или у дру-
го доба дана. Многе моје фотографије овако су баш настале.
Циљ ми је да реални објект буде непрепознатњив. Скоро сам
радила серију о ватри. Направила сам 500 фотографија, затим на-
правила шири избор па ужи и све ужи. Када сведем на најужи из-
бор, онда анимирам фотографије на компјутеру. Ништа не дода-
јем, већ постојеће модификујем, само додајем или одузимам боју,
светлост, померам и преламам просторе и станем тек када добијем
сасвим нову реалност, нову и непоновљиву, изузетно изражајну и
вишезначну, иако је од оне моје почетне ватре мало остало. Идем
даље, даље док ми срце не застане. Е, онда непогрешиво знам да
сам добила оно што сам хтела. Изнад свега идем за тим да моја фо-
тографија постане нови естетски предмет – а никако да буде са-
вршена копија стварног објекта.”
Наташа Дамјановић је присутна на сцени канадске културе ко-
ја се ствара у Торонту, али и у културним догађајима у Српској за-
једници. Излагала је своје уметничке фотографије у Галерији
“Праксис”, на свим групним изложбама српских ликовних умет-
ника је присутна. Дошла је и на Конференцију младих српских ли-
дера, пратила њен рад, али приметила и часопис “Људи говоре” и
претплатила се на њега.
Све више је породичних обавеза око три ђака, око породичног
бизниса, али Наташа не престаје да иде за својом уметношћу. Ак-
тивно ствара своје фотографије, а агентима препушта да одра-
де манифестациони део посла. Уметничке фотографије су јој про-
тивтежа болу и патњи у нама и око нас. Труди се да њене фотогра-
фије буду ведре и веселе колико је то потребно ономе ко их гледа.