Жарко Брестовац – од бокса до бизниса

У Аузбургу је радио у фабрици “Шобер” 4 године на испитивању
скидања трака са тенкова. Дошла је делегација Амбасаде Канаде
из Штутгарта која је, у договору са Владом Њемачке, тражила тех-
ничаре и инжињере да дођу у Канаду као стручна помоћ. Шеф
“Шобера” је предложио само Жарка Брестовца, уз уговор да му Ка-
надска влада гарантује троструко већу плату од оне коју прима у
Њемачкој и да му чувају радно мјесто 5 година ако се предомисли
да се врати у “Шобер”. Под тим условима је отишао у Штутгарт на
тестирање. Прво питање је било да ли ће комисији одговарати на
енглеском или француском. Пошто није знао ни један од та два
језика, одустао је од теста. Поново су га позвали и дали му прево-
диоца и могућност да одговара на њемачком.
“На табли су били нацрти високе и ниске градње, котлова, ре-
зервоара и бојлера. Питали су ме о челичним конструкцијама, ва-
ровима, носивости, истезању, угибању… Захваљујући мојој прак-
си у Рафинерији Босански Брод, знао сам све те елементе и одго-
ворио све тачно пред канадским ижињерима”, присјећа се Жарко.
По доласку у Торонто одмах су га поставили за инспектора на
челичним конструкцијама у општини. Послије годину дана уна-
предили су га за грађевинског “чиф инспектора” општине Торон-
то, гдје је остао 12 и по година. Послије је отворио свој бизнис.
“Урадио сам то јер сам схватио да могу далеко боље проспери-
рати у приватном бизнису, са мојим искуством и знањем. Грађе-
винску фирму сам регистровао још 1978. док сам радио у општини,
али под скривеним бројем јер није смјела бити под мојим именом.
Тако да сам 1982. ријешио да се посве посветим мојој фирми и усп-
јех је био сигуран”, објашњава нам Жарко отворено.
Прве двије године Жарко се упознаје са детаљима функциони-
сања бизниса и више улаже за куповину машина него што добија
профита. У трећој години резултати су били видни. Почео је ула-
гати у Лоренц Парк ерији, гдје је већ имао своју кућу у Улици Глен
форест. У истој улици купио је још пет кућа планирајући да сваке
године сруши по једну и направи нову и већу за продају. То је и
данас најсигурније улагање у Канади. Међутим, креће рецесија
и вриједност кућа драстично пада. Пошто је плаћао порез на 6
кућа пет година, више није имао чиме јер је градња и продаја не-
кретнина потпуно стала. Нити је имао посла, нити је могао одр-
жавати то што има па је морао да се ослобађа кућа. Изгубио је
два милиона долара рачунајући и своју кућу коју је продао за 645
хиљада долара. Безмало цио износ је морао дати банци за креди-
те које је имао за своје куће. Са само 38 хиљада долара остао је да
живи са незапосленом женом, две кћерке на универзитету, којима
је плаћао школарину, и сином у основној школи.
Почиње нов живот на Норт Јорку. Прошла је и рецесија. Успио
је сачувати породицу, ишколовати своју дјецу и поново, за 12 го-
дина тешког рада, постиже нормализацију живота у успјешној по-
родици и успјешном бизнису, у новосаграђеној кући од 2 мили-
она долара. За то вријеме саградио је више познатих зграда у То-
ронту: болницу св. Михаила; Драгон центар (зграду и биоскоп на