Војислав Јеличић
Жарко Брестовац – од бокса до бизниса
Жарко је повукао жицу правичности и чврстину карактера од
оца Јова, а жицу бизниса на стрица Жарка. Стекле су се у њему све
врлине посавских Брестоваца.
У основној школи био је и миљеник и мета својих строгих настав-
ника. Вољели су га што је био изузетан ђак, а кажњавали што је био
несташко, велики враголан и осветољубив дјечак. Узвраћао је у-
дарце старијих насилника и правио смицалице наставницима ко-
ји су дјецу кињили. Није трпјео неправду. Завољео је своју разред-
ну Милвуду Прачић – Даду због њене изузетне правичности и бри-
сања разлике између дјеце из богатих и сиромашних породица и
вјерских и националних припадности. Помагао је слабим ђацима
у учењу, а наставницима у припремању вјежби из хемије и физике.
У средњој машинској школи био је најбољи ђак у технологији,
техничком цртању и механици, за што је добио и више награда.
Када је први пут дошао у посјету родном граду, у његовој основној
школи су му направили пријем и провели га кроз сва одељења као
бившег узорног ђака. А када је други пут дошао, са женом и дје-
цом, удружиле су се његова основна и средња школа и направиле
су пријем за цијелу породицу Брестовац у хотелу.
Имао је Жарко Брестовац и трагичних догађаја у својој младос-
ти. Нагло се разбољела од леукемије његова прва љубав и умрла 3
дана послије његовог повратка из војске, а један дан пре његовог
20. рођендана. Ову трагедију дубоко осјећа и данас. Као у Шекспи-
ровим трагедијама, замолили су родитеље да изађу из болничке
собе вољене дјевојке, да би је Жарко вјерио вјенчаним прстеном
на самрти. Тог тренутка му је умрла у загрљају.
Жарко се у младости бавио и спортом. Боксовао је за “Раднич-
ки” из Славонског Брода. Пет година је био првак Хрватске у бан-
там категорији. Два пута је побиједио и првака Југославије у овој
категорији на пријатељским мечевима репрезентације Хрватске
и Србије: први пут нокаутом у првој рунди у Београду, а други
пут првак Југославије се предао без борбе у Зрењанину.
Познати каратиста Ранко Дехељан форсирао га је да научи и
овај спорт. Служили су заједно војску па је шампиону карате спор-
та био потребан спар-партнер, а првак у боксу је био добра замје-
на. Господин Брестовац се бавио и стрељаштвом малокалибар-
ском пушком. И данас у Торонту је предсједник једног од најпро-
фесионалнијих стрељачких клубова.
Спорт ће га одвести и у Њемачку. Боксерски клуб “Швабен” из
Аузбурга боксовао је против Репрезентације Хрватске у Загребу.
Било је то у вријеме када су Загреб и околина били поплављени па
су њемачки боксери дошли да овим мечом помогну поплављеном
граду. Брестовац је побиједио свог противника нокаутом у десетој
секунди друге рунде. Фасцинирала је та побједа и противничког
предсједника клуба па му је честитао и понудио му радну визу да
дође у њихов клуб. Није могао да оде из земље док не одслужи вој-
ску па су се договорили да му визу пошаље када се врати из војске.
Виза му је стигла пред сами излазак из војске па је морао да иде на
рапорт да објасни у чему је ствар.

Коментари