Жарко Брестовац – од бокса до бизниса

Дандасу у кинеској четврти) у центру града; 29 тржних центара у
Скарбору и ни сам не зна колико је кућа саградио.
Овај враголан изразито плавих очију, одличан ђак, који је сви-
ма помагао, и шампион у боксу био је миљеник дјевојака. Вољеле су
га и Српкиње, и Хрватице и босанске муслиманке и Канађанке.
Пред женидбу, било му се најтеже определити између комшинице
Славице у Босанском Броду и Индијке Биби у Торонту. Пресудило
је стара српска мудрост: “Далеко од очију – далеко од срца” и оже-
нио је Биби, лаборанткињу из Западне болнице Торонта.
Биби Кхан је Индијка пореклом, рођена у Британској Гвајани
у Јужној Америци. Отац јој је био власник теретног брода којим је
превозио робу између јужноамеричких и карипских држава и
острва. Са својом супругом господин Рамзан-Кхан је подигао и
школовао 11 дјеце: четири сина и 7 кћерки. Био је разуман и честит
човјек па је својој кћерки савјетовао да прихвати културу, вјеру и
обичаје свог мужа:
“Прихвати, кћери, вјеру и обичаје свог мужа. Од сада је то твоја
фамилија и култура, а ми смо твоја родбина. Од тога не можеш
побјећи ни ти ни ми. Породица је светиња”.
Господин Кхан је, пред крај живота, дошао у посету кћерки и
зету у Канади и поклонио Жарку породични прстен, са моногра-
фом. Жарко је покушао да прстен остане у наследству његових си-
нова, али није успео. Они су сви одбили да промене очеву одлуку.
Биби је прешла у православље и, при крштењу, добила име Со-
фија. У међусобној љубави и поштовању, Софија и Жарко су по-
родили троје дјеце. Син Јована, кога из милоште сви зовемо Шан,
води грађевинску фирму са својим оцем. Аница и Валери су ди-
пломирале на Јорк универзитету у Торонту. Аница је завршила
језике и говори и пише 5 језика, а Валери бизнис и администрацију.
Удате су и достигле су одличне позиције у установама у којима
раде и граде успјешну каријеру. Поред универзитетског образова-
ња, завршиле су и музичку школу па имају лијепе хобије. Аница је
била првак у свирању хармонике у Северној Америци, а Валери се,
у слободном врјемену, бави оперетом, балетом и шоу-бизнисом.
“Захвалан сам супрузи Софији која је била и остала мајка на-
шој дјеци, у правом и пуном значењу те ријечи; одана и пожртво-
вана супруга и мој животни сапутник. Као и наше мајке, она је
стуб породице јер сам ја стално био одсутан и окупиран својим
бизнисом. Увијек сам нашао врјемена и за своју дјецу и за супру-
гу, али без њене пожртвованости и сталне бриге о нама не бисмо
били ово што јесмо”, закључује Жарко.
Сада спремају Јованову свадбу па ће тако сви Брестовци у Торон-
ту имати своје породице, родбину и широк круг пријатеља. Тата
ће још мало помагати сину у бизнису па ће онда Софија и Жарко
на путовања по свијету као сви имућни људи са овог континента.
У Жарковој фирми ради највише Срба, али раде и Хрвати и бо-
сански муслимани и више мултиетничких Канађана. Бира их по
занату и стручности, као сваки успјешан бизнисмен. Од како је