Јубилеји руског племства

Чланови Руског племићког друштва радо су виђени гости у во-
дећим руским библиотекама, музеjима, архивама, културним
центрима и другим институциjама, активно учествуjу у њиховом
раду и доприносе богатству садржаjа програма. Посебну пажњу
ваља посветити познатом издавачком проjекту “Русиja заборав-
љена и непозната” (аутори и одговорни уредници књига су чла-
нови Племићког друштва С. Сапожњиков и В. Благово), коjи до-
био награду “Златно зрно” на Саjму књига. Племићко друштво
у Москви издаjе своj лист: “Весник племића” (“Дворянский вест-
ник”), па “Живот племићке Москве” (“Дворянский мир Москвы”).
Овде се чуjу оригиналне конструктивне идеjе о развоjу земље коjе
превазилазе дежурну критику опозициjе, коjа je увек “против”
само зато што не сме бити “за”.
Руско племићко друштво je добило благослов блаженопочив-
шег патриjaрха Руске Православне цркве Алексиja II. Друштво je
чак имало своj храм, малу кућну црквицу Иконе Богородице
“Државне”. Ова jeдинствена икона се jaвила на дан, када се послед-
њи руски император Николаj II одрекао престола. Сама Маjка
Божиja jе преузела царске регалиje – државу и скиптар империje –
у своje Пречисте Руке. Митрополит, данашњи патриjарх Кирил,
реко је да “ће Црква увек подржавати императорску кућу Романов
и Руско племићко друштво, као две институциje коje оличаваjу
више него хиљадогодишњу историjу Русиjе”.
Сувишно je говорити да Руско племићко друштвo негуje идеje
монархизма, а чувена српска пословица “Без краља ништа не ва-
ља” такође је радо прихваћена. Овде може да се осети и да се схва-
ти разлика између оних људи коjи су долазили у Србиjу 1878. го-
дине и “ослобађали” Београд 1944, као и чињеница да садашња
Руска Федерациjа у ствари ниje она права Русиja коjу воли сваки
прави Србин и са коjoм je преко Неба повезана Србиjа.
Сергеj Алексеjевич Сапожњиков рођен је у Петербургу 1938. го-
дине у породици сина официра Руске гардe. Инжењер, доктор тех-
ничких наука, аутор преко стотину научно-техничких радова и
проналазака. Jeдан од оснивача Друштва руских племића, почет-
ни председник Московског племићког друштва и главни херол-
дмаjcтор Руског племићког друштва. Аутор више књига и члана-
ка из области историje и генеалогиje.
Супруга Валентина Благово – доктор филолошких наука, члaн
Савета Племићких организациja Русиje, директор издавачког де-
партамента Руског племићког друштва.
Наталиja Лакићевић, рођена Сапожњикова, рођена је 1968. годи-
не, у Москви. Завршила je географски факултет Московског уни-
верзитета “Ломоносов”, а специjализирала економску географиjу
Jугославиje. Члан Међународног удружења новинара, дугогодиш-
њи дописник издања Друштва руских племића, чиjи je члан од
1991. год.
Супруг – Славиша Лакићевић из села Кутње, општина Лепо-
савић. Има четворо деце.