01.
Биљана Живковић

Расрбљавање – циљ “језикотвoраца”!

Проф. др Јелица Стојановић о политичким приликама и стању
српског језика у Црној Гори

С обзиром на сва језичка дешавања, јединствен смо примјер у
свијету, па чак и “у окружењу”. Над лингвистиком, као науком, по-
литика већ годинама врши насиље, потпуно игноришући нау-
чне критеријуме и принципе, историјски континуитет и уте-
мељеност у народној вољи – каже др Јелица Стојановић.

Од Вукове реформе прошло је два века, и у том, не малом раздобљу,
упоредо с политичким превирањима трпео је српски језик, или
боље да кажемо, политика је диктирала лингвистику. О томе
најбоље говори својатање српског језика у Хрватској и БиХ и по-
ложај српског језика у Црној Гори, који је доведен до апсурда. У
историји Српске Спарте, време црногорских “језикотвораца”
остаће упамћено као најсрамније! Језичке, образовне, културне
турбуленце у Црној Гори (наметнуте), нанеле су ненадокнадиву
штету генерацијама које долазе. То каже, на почетку разгово-
ра о црногорским лингвистичким приликама проф. др Јелица
Стојановић.

Објашњава дугогодишње злоупотребе Вукове реформе, и марги-
нализоције науке о језику.
– Последња два вијека су вјекови у којима се политика и, повеза-
ни са њом, државно-национални пројекти, нарочито на просто-
рима које је “опслуживао” српскохрватски језик, надомјешта на-
уци, веома често и фалсификати истини: прво што се тиче при-
хватња Вукове реформе српског језика као српскохрватског
(о чему је доста писано), потом стварања “језикā” који су с пра-
вом названи политички, што значи да у системско-лингвисти-
чком – научном смислу немају статус посебног језика. Лингви-
стички критеријуми су постојани и јасни, зато их има неупоре-
диво мање него политичких (структурни; генетски; комуника-
тивни; тј. шта језик јесте с обзиром на граматичку структуру,
из чега происходи његов историјски континуитет; језичка разу-
мљивост). Нелингвистичких “критеријума”, који су на овим на-
шим просторима служили као “оправдање” стварања нових је-
зика, односно нових имена за исти језик, има неупоредиво ви-
ше, стварају се и додају нови – с обзиром на новонасталу ситуа-
цију, пројекте и потребу као: право сваког народа да свој језик
зове својим именом, право нације да језик зове својим именом,
самопроцјена (и опредјељење, често исконструисано и задато)
говорника датог језика, критеријум договора нелингвистичких,
односно политичких ауторитета; ‘критеријум’ компромиса, кри-
теријум независне државе; критеријум културе, уставно одре-
ђење имена за језик, норма и стандардизација као критеријум…
И ту није крај…!? Ако се укажу нове потребе! С обзиром на не-
постојење научно и историјски јасних и утемељених критеријума
за различита именовања једног (истог) језика, име језика поку-
шава се оправдати и образложити некад правом самом по себи,
некад националним, некад државним предзнаком (често и пре-
ма тренутној потреби и стицају околности), а потом се покуша-
ва новоформирана и новонастала језичка ситуација пројектова-
ти и на историјскојезички план. То се манифестовало како фор-
малним издвајањем и инаугурисањем хрватског стандарда (који
се покушава прогласити посебним језиком), са још више апсур-
да у случају бошњачког/босанског стандарда, а са највише бесми-
сла и промашености у случају “црногорског стандарда”. Српски
језик је у суштинском, генетско-типолошком, а и стандардоло-
шком смислу, кроз сву историју, а и данас, сачувао своју пре-
познатљивост, своју чврсту вертикалу, без обзира на различита
(пре)именовања и сталне покушаје да му се смањи обим.

Припадате групи лингвиста – србиста, борац сте за очување срп-
ског језика на нашим говорним подручјима. Какве су, из Вашег
угла, политичке и језичке (не)прилике у Црној Гори?
– Последњих година Црна Гора је, с обзиром на сва дешавања
у вези са језиком, јединствен примјер у свијету, па чак и “у о-
кружењу”. Над лингвистиком, као науком, политика већ годи-
нама врши насиље, потпуно игноришући научне критеријуме и
принципе, историјеки континуитет и утемењеност, утемељеност
у народној вољи, упркос свему свједоци смо великог броја про-
машаја, који су се одразили на науку, државу и народ. Као да су
себи дали у задатак да што више о чуду забаве и збуне цијелу
Црну Гору, а, као и увијек, трпи народ: дјеца, родитељи, настав-
ници… Наука у ове пројекте није укључивана, укључивани су
само они који су прихватили да буду продужена рука полити-
ке. Сваки потез управо је све ове године усмјерен према том
циљу. Корак по корак, кад се и колико може. То је, сјећамо се, по-
чело пуким преименовањем наставног предмета Српски језик
у “матерњи” у школама (због чега је 28 професора у Црној Гори,
бранећи истину, науку, српски језик, Устав, остало без посла), а
у загради “српски, црногорски, хрватски, бошњачки” 2004. го-
дине (а ученицима и родитељима је дата могућност да упишу
име “језика по жељи”, које је могло да гласи и “црногорски”).
“Образложења” за промјену имена језика у Црној Гори била су
сасвим изванлингвистичка, политикантско-идеолошка: прво да
“свак има право да зове језик својим именом”, што је у свјетској
пракси, изван ових наших простора, незабиљежено “право”.
Затим се истицало “право” да свака нација има право да свој
језик зове “именом нације”. Међутим, народа који говоре исти
језик као и неки други народ има толико да се тешко могу и

Стране: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ]

Слични текстови


Хаџи Мирјана Н. Стојисављевић
Ћирилица – писмо православних Словена

Предраг Р. Драгић Кијук
Језик и светлост

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020